Анали Правног факултета у Београду

ОГРАНИЧАВАБЬЕ РАЂАЊА ДЕЦЕ НА СЕЛУ

9

Пошто je нестало слободног земљишта за захватање, баштина, се утврдила колика je, толика je. Често се сманьила тако да сељак јасно осећа да се имање већ више никако не може делити. У Хрватском Загорју, например, има деоница породичним деобама већ толико уситњених да je човек делу може пожети са једног места, не одвојивши од земле колено, на које je клекао. И може жито које пожње и жито и сламу заједно све однети кући одједном, у једној „плахти“ (чаршаву). Повећавати се баштина може само куповином, а новаца за куповину могао je имати само онај који већ има добру баштину. Проширити баштину ни je могао онај коме je то требало, коме je баштина била недовољна. A онај je могао најбоље да купује, или није ни био земљорадник, или je престајао сам радити о земљи, кад купи доста баштине. Престајао бити и землорадник и сељак. И он je већ по томе самоме ограничавао рађање деде, али из узрока из којих то чини грађанин. И њему je потребно да баштину не смањи породичном деобом. Xohe да потомству одржи висок живот: ги стандард и друштвени ранг. Опис и објашњење ограниченна рађања деде у тих сеоских ботаташа није у опсегу ове студије. Немање могућности да се баштина прошири један je главки рагарски узрок ограничивала рађања деде. Има и сточарских узрока. Они су исти. Пошто неетане великих колективних паппьака и шума, стока мора да се храни са баштине. Баштина je пак недоволна те се мора да искоришћава за оне привреде које породици дају хлеб. Ни до краја интензивирана привреда која потпуно исцрпљава земљу, не може да исхрани стоке ни колико je домаћинству најдотребније, а камо ли да се може повећавати сточарска привреда сразмерко прирасту чељади. И због узрока сточарских и због узрока ратарских остаје једино да се ограничи прираст породице. Ограничава се и због тешкоће да се породичним деобничарима заснују нова насела. Када се породичним деобама имање сасвим смањило, оно постане немоћно да се из прихода са имавьа може подићи join једно населе ако имају два наследника. Само то предвиђање доволно je да породица органичи рађање тако да наследник буде само један. Али ипак број деце се не ограничава сразмерно породичним баштинама. Нити ограничавање деце почне прво од области најсиромашнијих и са најгором землом. Било je рђавих баштина и у ранија времена, било малих имања Не може да се стигне да се земле до-волно- исирчи. Крчи се споро и веома тешко. Остајало се и без стоке. Било сиротинье и сваке оскудице и у стара времена не наше него у нова. Али je увек било објективних услова да се то може доцравити. Било землишта слободног за захватање и крчење и било великих колективних пашньака и шума. У Црној Гори, Брдима, у областима крша у Херцеговини и Далмацији, где je већ одавно нестало могућности да се баштина прошири захват ањем, било je великих могућности за иселење. Скоро свуда je увек било надања: Само док подигнем зграде, биће лако. . , Док искрчим још једну њиву. .. Док ми прирасту деца, па будем имао чобана, .. Док се мало боле займам стоком.. .