Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

10

Док се преселим онде, где ме рођак стално зове; тамо je слободније и мирније. .., тамо je земља боља... , тамо je за стоке боље. .. Увек je било наданл на добро сасвим вероватних. А и таквих да чак изгледају сигурна. И када због нечега није имао добрих изгледа за себе лично, сељак их je имао за будућносТ. То значи за свој пород. Значи сме се имати порода. И кад je понестало земље за захватанна добре, о-стало je доста оне лошије која je могла поднети за ондашњу екстензивну привреду. A највећи број домаћинстава није неопходно морао да проширује баштину. Довољно je било да мало интензивира привреду. Могло се прележавање земљишта, одмарање земл>ипгта, свести са десет година на пет; могло свести и на мање, па прележавање заменити ђубрењем, A ђубрета je било доста, jep je стоке било доста. Могло ,почета сејати, например, јечам место овса, сејати вшпе кукуруза, увести пићне културе место природних ливада. Уз веће градове имало могућнссти за још јача интензивиран>а. У Виппьици, код Београда, например, са иманьем не већим од једног хектара, ако су деонице добро распоређене, могло je од баштованства да се живи сасвим добро, да се има посла сву годину и да се држи слуга. Када тако нестане захватанна, када нестане великих колективних землншпта, када се привреда интензивира сасвим, онда се привредне границе, у којима се домаћинство може кретати, устале. Ван аих се већ вше не може. Нестане изгледа да се може повећати радио земл.йште, ни стока, ни интензивирати привреда тако да то буде корисно. Нису мала баштина и сиромаштина сами по себи узрок ограничавања рађаша деце. Некадаппьа, стара, мала баштина и сиромаштина нису сасвим платили сељака, jep je било добрих изгледа за будућност, што значи за његов пород, да ће се и радна земља проширити и број стоке повећати. Коме je било добро, није се морао плашити да његовом породу, иако га буде повише, неће бита добро. Коме je било рђаво, могао je рачунати да ће и њему доцније, a његовом породу свакако, бита боље. Садашньа безизгледност проширења радне землне или довећања броја стоке збуњују и плапге сељака. Коме je добро, усталило се колико je добро, те рачуна да гьеговом породу може бита добро и да може одржати животом стандард само ако се имање не буде делило. Коме je рђаво, зна да ће његовом породу бита несношљиво рђаво, ако се имање подели. Због тога сељак не сме да. остави након себе више деобничара, а не због тога што je сиромах. Сваки од узрока ограничавања рађања деце делује неколико. Најјаче су деловала она три узрока које смо последње поменули: Деца постану привредно некорисна, настане земљшгша тескоба, стабилизује се стање, па нема изгледа за промену на боље. Можда je овај последњи узрок био јачи од сваког другог. Када дозри, онда и најслабији од свих ових узрока чини да ограничение рађанна настане бар неколико раније и сваки од њих појачава га бар неколико. Или се ограничавање рађања неколико успорава и ублажава, ако и тога узрока нема. Довољно je, например, да остане јак верски страх од греха, или да тај страх ослаби, па да се ограничавање рађања