Анали Правног факултета у Београду

О КОДИФИКАЦИЈИ

11

успори и ублажи, или да се убрза и појача. Ограничавање рађања настаје када се стекну сви ови узроци. Ни најјачи не делује кад je câM. Убоги македонски чифлигар био je без земље, без куће, често и без стоке. Ако je био join у вереки мешовитом селу, чинио му je насиље свако које год хтео. Јасно je видео да му бољитка нема, него да je све горе и горе, па ипак није ограничавао рађање деце. Није зато што се онда то уопште није радило, a није се радило што се нису били стекли сви или скоро сви узроци. У томе самоме, што морају да се стекну сви узроци, објашњење je што, поврх свега, треба да дође и време томе. Не може рани je него што дође време, него што дозри. Не могу сви морални узроци и сви материјални да се стекну у свако време. Не може, например, да ослаби верско осећање, да ослаби страх од греха, сем у сасвим позыо време, у време најразвијенијег живота. Не може у време крајње беде и заосталости у турском ропству чифлигарева жена стећи тежњу да остане свежа и лепа, па да, због тога, пожели да ограничи рађање деце. Разуме се да не морају у свакој дојединачној породици да се стекну сви узроци. Када су се у неком крају већ стекли сви узроци и ограничавање рађања постало опште, онда ограничавају рађање деце и они појединци који то нипочему не морају да чине. Ограничавају иако нема неког од узрока због којих се то чини. Највише због' тога што je таквих појединаца мало. Када ограничавање рађања постане ошпте, онда то чини један уз другога сваки, или скоро сваки.'Како један тако и други. Чини и село неко, коме, мимо остала околна села, није невоље. У Виыпьици (код Београда), например, ограничавање рађања деце je било одште иако je пред Друга светски рат скоро половина домаћинстава држала слуге а и друга половина живела добро. Због тога што je узрока више и шго делује сваки, могуће je да се утицањем на један или више од тих узрока ограничавање рађања деце неколико ублажи.

Сретен В. Вукосављевић

О ПРОБЛЕМИМА КОДИФИКАЦИЈЕ С НАРОЧИТИМ ОСВРТОМ НА ПРИВРЕДНЕ ПРОПИСЕ

Историја друштва нам показује да су најважнија раздобља људске цивилизације и културе као и најзначајнији догађаји или достигнућа у животу појединих народа и држава били по правилу сбележени и 'одговарајућим знача јним делима из области права и законодавства. Таква дела су обично позната под именом законика или кодекса који редовно у себи садрже и носе оличење или израз остварених друштвено-екоиомских и политичких тековина и преображала дате историске епохе. Доношење законика прегставља обично окончање једнога и почетак одређенога новог раздобља у опшгем развитку датога друштва.

*) Реферат на Првом конгресу правника ФНРЈ одржаном у Београду од 3—6 октобра 1954.