Анали Правног факултета у Београду

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Кодификацијом се иначе назива систематско законодавно повезивагье правних прописа о разним односима и установама једне исте правые гране у једну логичку и правну целину коју називамо закоником или кодексом. Са чисто формалноправног односно заКонодавно-правног гледишта, законик je уствари један облик закона или законодавног акта, али такав законодавни акт односно закон који се од других закона обично разликује не само по обиму и имену већ и по разноврсности и систематичности своје стварне садржине. Кодификацијом се такође назива и свако законодавно нормирање друштвених и правних односа (кодификација у ширем смислу речи). Сваки пак од ових облика кодификације има, поред онога хпто им je као законодавним актина заједничко или опште, и своје посебне основе или изворе, питања и проблеме, своју посебну проблематику. Посматрана са једнога ширег гледишта, кодификација као појава у законодавној и ошнтедрупггвеној изградгьи једне земл>е претставља уствари један вшпи ступать законодавне технике и законодавне и правне делатности уодгпте. То je увек једно рационалније, прегледније и боље излагање система правних норми о одређеној правној материји. Уопште, могућност спровођења кодификације зависи rrpe свега од степена друштвено-привредног и правног развитка и напретка једнога друштва односно државе при чему кодификација по правилу претставља и један највернији и најочигледнији преглед, најверније огледало тога развитка у одговарајућој области друштвено-економског и правног живота једне земл>е у датоме историском раздобгьу. Због тога досада познати нам важнији законици претставл>ају истовремено и велике и значајне датуме у историји односних земаља и народа. У људској историји као најзначајније , правне кодификадије помињу се, например, Јустинијанов законик у коме je кодификовано класично римско право, Француски грађански законик (Code civil) који je познат и под именом Наполеоновог кодекса (Code Napoléon); а посебно у историји наших народа значајне су кодификације; Душанов закошгк, затим Богишићев Оггшти имовински закошск за Црну Гору и стари Српски грађански законик. Познато je пак да се, например, о Француском грађанском законику из 1804 године говори као законику који се узима за основ свим новим кодификацијама у свим деловима света. Отуда je што ~се и данас у нашој земљи питање кодификације појавл>ује као нарочито актуелно и важно баш после доношења и примене Закона о управлЈању предузећима из 1950 којим je законом обележен познати нам епохалшг догађај; предаја државшlх привредних предузећа радяим колекпгаима на управљање као једна од највећих и најзначајнијих достигнућа и тековина нашега доба. И заиста, нови друштвено-пргшредни и правни систем, који je установљен истим законом a који се сада даље изграђује и усавршава, захтева, поред осталога, и доношење таквих закона односно законика којима ће бити сигурно и јасно утврђени досада-