Анали Правног факултета у Београду

О КОДИФИКАЦИЈИ

13

ипьи резултати и успеси у примени тога система а истовремено поставлен сигуран темегь и путоказ за његов несметан и правилан развод у будућности. У светлости ових и сличних опажања и чињеница на које смо овде само у најкраћим' потезима и цртама указали, појављује се и дитање кодификације нашега новог права, са читавим низом или комплексом проблема који чине унутарњу садржину тога питања и његову тежину. Ми ћемо се овде' укратко осврнути на некоје од тих проблема, наравно уколико су они више правке природе, и полушаги да укажемо на извесне путеве и начине за њихово успешно решење. Истовремено ћемо се укратко осврнути и на питање о могућности и потреби кодификације појединих делова нашега новог права и правног система, нарочито имовинског и привредног. 1. Критеријули за изградњу система кодификације. С обзиром на то да je свака кодификација уствари систематско повезивање извесних категорија или врста односа и прописа у једну систематску логичну и правку целину, у један законодавни систем, стварање таквих законодавних система може се вршити по разним мерилима или критеријумима. Ти критеријуми су уствари одређени елементи правних односа по којима се врши одабирагье и разликовање тих односа и установа према њиховој Јнутарњој сродности или другим знацима као и сврставагье правних односа и установа у поједине посебне целине, трупе или гране права, подобие да буду обухваћене к складно нормиране једним јединим законом или закоником. Наш правки систем познаје више таквих критеријума, али се они, с обзиром на основне елементе свакога правног односа, могу углавном поделити на две врсте: на субјективне и објективне. Тако бисыо имали, с једне старне, кодификацију правних односа и прописа по природи и врсти њихових субјеката (систем кодификације по субјекту права), ас друге пак стране, кодификацију правних односа и прописа по природи њихове садржине, њиховога предмета или објекта, тј. с обзиром на природу или врсту права и обавеза који чине садржину тих односа и прописа (систем кодификације по објекту права). И тако, држећи се само поменутог субјективног критеријума, све .правке односе и прописе разликовали бисмо и кодификовали према томе да ли се као њихов правни субјект појављују извесна физичка или правка лица, тј. одређене друштвене и привредпе организације и установе, односно предузећа, радње и задруге, или државни органи или установе. Уколико се пак посебно тиче изградње законодавног система и гьегове поделе на поједине трупе правних норми или правних односа и прописа односно на поједине законике или кодексе, као сигуран и ваљан критеријум могу уствари послужити само они елементи по којима се у области правке теорије.врши и подела правног система на поједине правив гране или правне дисциплине (например: грађанско право, кривично право итд.). Мада наравно појам законодавног система није истоветан са појмом правног систе-