Анали Правног факултета у Београду
14
анали правног факултета
ма. Тако разликујемо законодавне системе изграђене по субјекту права и правних односа од законодавних система изграђених по објективном критеријуму и сл. Стечено пак искуство нам показује; да једно искључиво и доследно спровођење ових дюсебких система није увек могуће и изводљиво, те се практично у изградњи законодавних система врше потребна отступања и прибегава одговарајућој делимичној примени или комбинацији једнога и другог критеријума. И тако се добијају шихове више или мање успеле комбинатов или варијанте, сличне онима које су приказане у датим нам оријентационим тезама (Др. Леон Гершковић: Преи конгрес правника Југославије, Ееоград 1954, стр. 9 и сл.). Међутим, поред наведених као критеријум за изградњу нашега законодавног као уосталом и правног система, могли би се исто тако узети у обзнр и применити и некоји други елементи. Ти би пак други елементи, по нашем мишљењу, могли да буду: прво, изградња законодавног система на бази система својинских односа и друго, изградња законодавног система према основним институтима и смерш-щама друштвено-економске и политичке изградње наше земл>е који су сдређени нашим Уставом и Уставним законом. Сматрамо да би ови критериями, који су такође међусобно повезани и сродни, a имају наравно извесних додирних тачака и сличности и са поменутим субјективним и објективним критеријумима, могли да послух-.е као иајсигурнија и најцелисходнија основида успешног решења питања наше кодификације.. Ово пак све нарочито уколико се тиче проблема - кодификације имовинског и привредног права, који проблем треба да чини главки предмет и ових наших разматрања. Због тога ћемо се на томе проблему у даљем излагагьу и посебно задржати, и покушати да за гьега нађемо решение и са гледишта ових других критеријума који проистичу из наших уставних одредаба. Осим тога, при овим разматрањима треба претходно уочити да je .питање система кодмфикзције несумњиво у тесној вези и са питагьем система права уопште, јер и законодавни систем, исто као и правки, у основи зависи од природе и врете оних односа и прописа који треба у њему да буду обухваћени и систематизовани. Према тим истим елементиыа врши се найме редовно и његова систематска подела на одређене правке гране. Познато je пак да je задатак кодификације „да на основу анализе правних система и њихових основних института пзради систем законика и закона. - . којим ће учврстити одређено друштвено-економско уређење и његов правый поредак” (в. Др. Гершковић, стр. 8 под 11, 1). Отуда je и по себи разумльиво да су сви они елементи и разлози који су више или магье били од утицаја на израду одређеног правног система од већег или мањег з 7 тицаја и значаја, било непосредно или посредно, и на изградњу система кодифгжације одговарајућих правних норми. 2. ги.юв'лг.скзг права. У нашем позитивном законодавству већ je и формално предвнђена могу4гност издваја-