Анали Правног факултета у Београду
О КОДИФИКАЦИЈИ
15
нл имовинских однаса и продиса у једну посебну грану нашега новог законодавног система. Ова je мисао, као цгго je познато, изражена у савезном Уставном закону (чл. 15) где je прописано да поред осталога и „имовински законик“ спада у исшьучиво савезно законодавство. Међутим, израда једнога таквог законика односно кодекса скопчана je са низом техпкоћа које су пре свега правнотехничке природе и стоје у непосредној вези и са нашим садаппьим правним системом. Ове тешкоће потичу найме отуда што у нашем садаппьем правном систему не постоји и једна посебна правна грана која би по своме дредмету и својој садржини одговарала усвојеном термину ..имовински законик“. Исто тако пак ни на нашим правним факултетима и другим сродним високим школама, уколико нам je познато, нигде се не предаје предмет који би се и службено називао „имовинским правом“. Па и у нашој правној теорији уопште такође нису довољно и јасно пречишћени појмови о тој материји, тј. о предмету и садржини једне такве гране нашега права којој би требало дати такав назив. У нашој правној теорији појам имовинског права често ce изједначује са дојмом грађанског права. Притом пак обично долази до изражаја схватање по коме би ce имовинско лраво као евентуална правна грана нашега новог правног система састојало из два дела и то: из грађанског и привредног права. A постоји такође и мишљеше да би појмом имовинског права требало и могло да буде обухваћено и радно право (шири појам имовинског права). Тачно je међутим да основне идеје и ттриттттагти уколико се тичу права и обавеза имовинског карактера, важе углавном подједнако за све ове средне правне гране; и за имовинско, односно дривредно и грађанско, као и за радно .право. Познато je найме да се имовински спорови из оквира радног права, дрема прописима нашег позитивног законодавства, расправљају до одговарајућим прописима грађанског права. Знамо пак такође да наш законодавни систем, по општем мишљењу, треба што ветле саобразити и щжлагодити нашем правном систему, као што, с друге стране, и наш правни систем треба у основи да буде изграђиван према основним установама и смерницама нашега друштвено-економсксг и политичког развитка израженог у нашем законодавству. Према томе, сагласно, гледишту о потреби изграђивања законодавног система према правном систему, и наш имовински законик требало би да обухвати све правне односе, установе и прописе из оквира садаппьег грађанског и привредног права, тј. стварно, облигационо и наследно право, с једне, и задружно и трговинско право са меничним и чековним правом, с друге стране. Ту би истовремено спадали и дрописи о тзв. утоворима у привреди, тј. о утоворима робног промета, пошто су сви ти предмети сада обухваћени грађанским и привредним правом. А такво дак једно решење не би се могло прихватити, нити би било изводљиво, из ветле разлога, а посебно због недовољне хомогености једнога таквог законодавног система односно законика.