Анали Правног факултета у Београду

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Осим тога, и други критеријуми међу онима које смо горе навели и за ко je, узевши уопште, сматрамо да би више или мање могли да послуже као сигурно руководство или бар као знак за ориентацију при изради нашега новог законодавног система, посматрани сваки за себе, не би могли у томе погледу да буду довољно одлучујући. Па и наше досадагшье законодавство, уколико je имало за предмет регулисање имовинских односа, не пружа у томе погледу никакав сигуран ослонац. Ако бисмо се пак притом држали реченог субјективног критеријума, онда би имовинским закоником, који се мора разликовати од привредног законика, требало да буду обухваћени сви они имовинсют односи чији су субјекти физичка лица. А такво једно гледиште не би такође могло да пружи правилно решење овога проблема, пошто би у томе случају имовинским закоником били обухваћени и такви имовински односи којима шаче, ,по општем мишљењу правнкка, тамо није место (например; породични имовински односи и сл.). Према томе, евентуална израда нашег имовинског законика по систему разликовања имовинскоцравних односа према њиховоме субјекту не би могла да буде целисходна, нити прихватљива. Напротив, имовинско право као такво, па отуда и имовински законик као један посебан систем правних норми о имовинским односима, требало би у погледу категорије односних правних субјеката да ггретставља једну да тако речемо неутралну празну облает. За примену одредаба имовинског правног характера, као и за, шихово законом предвиђено нравно дејство, треба .да je, бар начелно или по правилу, сасвим без значаја чињеница да ли се уопште као заинтересована страна јавл>а једно физичко или пак једно. нравно лице. И због тога, по нашем мишљењу, предмет имовинског законика требало би да буду само имовински односи у ужем смислу речи, А то су управо они имовински односи који су у извесном смислу објективисани, тј. који су тако изграђени и схваћени да њихова нравна природа и садржина, као и њихрво нравно дејство по правилу нису условљени никаквим елементима субјективне природе. Такви пак правни односи постоје и у оквиру нашег садашњег грађанског и привредног права. Тако например: зајам je по своме ,нравном карактеру увек зајам, хипотека je увек залога, као што je и меница увек меница, без обзира на категорију или врсту правних субјеката који ce у датоме случају појављују као носиоци права и обавеза заснованих тим правним актима. А такви су управо, у битности својој, сви односи који настају из промета робом и чија je правна природа одређена независно од ближег правног својства оних лица која учествују у томе промету. Међутим, извесни други имовински односи, као што су например они из области породичног, па унеколико и они из области наследног драва, могу постојати само између лица која иначе стоје у одређеним линним односима (као што су например односи између. родитеља и деце, између брачних другова и слично). У погледу питања садржине имовинског законика нарочито je интересантан положај наследног права које je по своме предмету и