Анали Правног факултета у Београду

28

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

службеника нема ни формалних ни материјалних елемената уговора уопште. Држава потпуно једнострано и слободно утврђује услове рада, права и обавезе из радног (службеничког) односа, тј. правну ситуацију својих службеника, тако да кандидат при ступану у службу нема о чему да води претходну и слободну дискусију која би се односила на одредбе тобожнег уговора. Не постоји, дакле, индивидуална већ безлична, легална и општа правна ситуација регулисана законима и другим рравним прописима. Штавише, у принципу није дозволено ни отступане од ове ситуације посебним утоварањем са појединцем. С друге стране, ову оншту ситуацију држава може једнострано изменити новим прописима, па и на штету службеника. У том случају, службеник може само да бира: или да пристане на ову измену или да раскине свој однос са државом, без права да тражи макакву накнаду штете, што није случај код једностране иомене уговорних обавеза и одредаба. Укратко, у статусу службеника недостаје оно што претставла уговорни закон сауговорача, који чини основни елемент у свакој уговорној ситуацији. Истина, државни орган у изузетним случајевима, предвиђеним законом, може ангажовати службенике и на основу уговора (напр., уговор о хонорарној служби), којим се може и отступит од опшге правке ситуације државних службеника, али баш то доказује да при редовном роставл>ену службеника не постоји уговор, нити се редовни државни службеыици могу изједначити са уговорним службеницима. Између њих постоји разлика како у погледу основа настанка и карактера односа лрема држави, тако и у погледу правке ситуације. 2. Иза уговорних теорија стоје две концепције које су покушале да крајност уговорних теорија донекле ублаже. Прва јеете конструкција Л. Дигиа о правној природи акта поставлена (6). По нему, при поставлену службеника увек постоје два акта воле; акт воле онога који врши поставлене, и акт воле онога који има бити поставлен, тако да акт поставлена садржи учешће двеју Bonà. Међутим, иако ,np.i поставлену постоји учешће ових вола, ипак нема уговора, пошто бвте недостаче сагласна измена пристьнка са утврђивањем предмета уговора, односно недостаче субъективна красна ситу&циЈЧ. Праьна ситуација службеника je объективна, општа и легална ситуација. По свом материјалном и правном дејству, поставлене службэликс je објективан услов који ce мора лспунити да би се могпа ова ситуација применит на одређено лице; тај акт дакле није уговор. С друге стране, акт поставлена није обичан једностран акт, већ сложени акт; акт-колектив (l’actecollectif) или акт-веза (Pacte-union). Пошто акт-веза садржи у себи конвенцију која није уговор, то он, мада je прво сматрао да je акт поставлена акт-веза, верује да je тачније рећи да je поставлене колективан акт, један конкурс вола, али не конвенција, као што je то по својој природи акт-веза.

(6) L. Duguit: op. cit., р, 119—127.