Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

59

самим je речено да у одређеним конкретним случајевима могу социјалистмчку федерацију изазвати и други узроци а не национално питање. С друге стране, међутим, чак и ако се прихвати гледиште да у нашој садашњој федерацији национално питање не игра баш никакву улогу, како мисли проф. Шнудерл, а то мишљење бисмо ми тешко примили као без остатка тачно, нико неће моћи порећи да je наша федерација настала због националног питања и да je своју федеративну поделу задржала непромењену (а ова je створена с обзиром на нације), тако да посредним путем национално питање утиче бар преко те доделе и на данашньу нашу федерацију. Али, најважнија тачка у којој се не бисмо могли сложити с щюсЬ. Шкудерлом јесте што он често Југославију замењује са социјалитичком државом, и оно што je за Југославију специфично проглашава за закон социјалистичке државе. Тако би изишло да свака социјалистичка многонационална држава мора бити федеративна, и да се природа те федерације мора мењаги у две фазе итд. Ми остајемо при том да je то конкретно питање које ће ce y свакој coцијалистичкој држави решити на одговарајући начин, и да социјалистичка држава не мора бити увек федеративна у другој фази свог развитка (у периоду социјалистичке демократије), као што бй излазило из става проф. Шнудерла, уколико смо га ми добро схватили. Друга тачка у којој се не бисмо сложили с проф. Шнудерлом тиче се његовог схватања федерације. По проф. Шнудерлу федерација није унитарна држава, jep je то противречност; федерация je сложена држава, упркос тога што њене чланице нису државе већ само личе на државе. С друге стране, он сматра да се те чланице федерације не могу сматрати децентрализовании ј единицама, и да федерација није облик врло високе децентрализације, јер децентрализација прет.поставља централизам и давање права децентрализовании јединицама одозго, док су наше републике постале одоздо, непосредно од сувереног народа преко устава. Позивајући се на проф. Ђорђевића, проф. Шнудерл се слаже с гьеговим мишљењем да je децентрализација код нас била метод изградње нашег самоуправное система а не облик државне организације. У вези с тим он одбацује мишљење потписаног да je федерација унитарна држава с високим ступњем децентрализације. Најпре треба истаћи да би се овај спор могао свести на терминолошки спор проф. Шнудерл назива унитарном државом, односно децентрализацијом нешто друго но потписани. Битно je .притом то да и он и потписани утврђују постојање истих објективних појава, найме, да код нас републике нису државе, да имају врло широку самоуправу, да су више од обичних децентрализованих јединица. Но, нама се чини да спор није само терминолошки, већ да проф. Шнудерл пада сам у противречност. Пре света, тешко je схватити разлику између „метода изградње државне организације“ и „облика” те организације, како чини проф. Шнудерл идући за проф. Ћорђевићем метод се мора уобличити у стварности