Анали Правног факултета у Београду

60

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

децентрализација као метод не може значити ништа друго до да се децентрализаци ja уствари употребљава као облик. Но, важниje je да се по мишљењу дроф. Шнудерла децентрализација везује за централизам, тј. да децентрализоване јединиде морају постојати истовремено с централистичком влашћу, да централизам и децентрализација морају постојати истовремено („децентрализам je облик централизма а не федерализма“ каже проф. Шнудерл). Притом он децентрализацију дефинише као „систем државне организације у коме се задаци централног државног органа деле на известан број нижих ј единица с тим да централни орган има већа или маша права над овим последшим“. Међутим, где постоји децентрализаци ja, ту, по логици ствари, нема централизма децентрализација je супротност централизму, његова негација, а не један од његових облика. С друге стране сам проф. Шнудерл сматра да су и наше ниже самоуправне јединице. комуне, добиле самоуправу непосредно од народа, дреко устава, као и републике, па се не види разлика између република и њнх. Исто тако je јасно да и код нас централни орган, савез, има већа или маша права над републикама, што би по самој дефиницији проф. Шнудерла, говорило за децентрализацију. У супротыом, с обзиром да комуне имају такође власт непосредно од устава, ФНРЈ би била федерација комуна а не република, На основу свега тога мислимо да je боље сматрати федерацију обликом унитарне, тј. високо децентрализоване државе, У погледу оригиналности шихове власти, видели смо већ да то не може по самом проф. Шнудерлу бити карактеристика' федерације, јер такву власт имају и комуне. Федерадија je нарочити облик децентрализације. Ако проф. Шнудерл жели да разликује децентрализацију од федерације, признајући притом да je федерација скуп несуверених јединица, тј. да није сложена већ унитарна држава, треба да децентрализацију и федерацију тако дефинише да избегне противречности на које смо указали. 3. У љубљанском часодису Правник (бр. 10 —12 за 1953) проф. др. Ј. Горичар објавио je, поводом прве кшиге Теорије државе и права потписаног, чланак „Filozofeka in sociološka problematika v naši teoriji države in prava“. Ова чланак треба поздравити као један од ређих примера у нашој правничкој штампи да се поводом објављиваша неког дела овом не посвети само више или маше конвенционалан и сажет приказ већ да се дубље уђе у расправљање проблема које то дело обрађује и у изношеше и супротних шппљења. Такав начин приказиваша би требало развијати, jep je нужно, расправљати опширније о добрим и рђавим странама појединих дела и о решењима питања која се у шима дају. Прво питање које се у чланку расправља јесте питање о односу теорије државе и права и тзв. социологије државе и права, односно филозофије државе и права. Писац долази до закључка да социологија државе и права, филозофија државе и права, као и нормативистичка (догматична) теорија државе и ,права, не могу по-