Анали Правног факултета у Београду

ДЙСКУСИ JA

75

Хоыорари за репродуковање се слободно утоварају између извођача и лица које врши репродуковање. Између њих ce закључује писмени уговор чије битне састојке одређује Удутство. Овај хонорар не припада лидима ко ja су запослена у радиостаницама као извођачи. Упутство штити и лична (морална) права извођача јер може захтијевати да ce обустави репродуковање снимала који штете његовом умјстничком утледу. Ова заштита je непотпуна јер не обухвата и право на име. Савези репродуктивних умјетника Јутославије закључили су 26 јануара 1954 са удружењем радиостаница колективне уговоре у којима су прецизирани, између осталог, висина хояорара за снимање и посебан хонорар за репродуковање. У границама овог уговора извођачи закључују индивидуалне уговоре за свако снимање. Заштиту права, репродуктивних умјетника могу у смислу Упутства да врше њихови Савези односно Завод за заштиту ауторских драва коме су Савези повјерили ту заштиту (14). Из предает се види да Упутство даје заштиту само нашим а не и страним репродуктивним умјетницима у односу на тзв. механична права, тј. репродуковање снимљеног извођења механичким средствима са трака, филмских врпца, тврдих плоча и сл. Стога, непосредан пренос, без снимаша, путем звучника или сличног инструмента који преноси знаке или слике. као и непосредан пренос, без снимања, путем радиа са мјеста гдје се врши извођење није заштићено. Надаље, извођачи у сваком случају морају допустити да се врши снимање њиховог извођења, без обзира да ли они на то пристају или не. Штавише, немају јправа ни на награду ако се репродуковање снимљеног извођења врши у лукративяе сврхе (arg. a contr. т. 1 Упутства). Значи, да њихово право није апсолутног карактера што je, иначе, карактеристично за ауторско право. Како je и поред тога и личноправна (морална) компонента извођачког права непотпуна, јасно je да према нашим прописима извођачко право репродуктивних умјетника није до својој природи ауторско право. Оно je уствари по својој природи радио право јер штити рад репродуктивних умјетника и настоји да им се загарантује правична накнада. Извођачи се не сматрају као креатори новог дјела, свога умјетничког извођења, и стога не уживају ауторску већ њој сличну заштиту. Како je умјетник-извођач по нашем мишљењу сарадник ауторов, техничка регистрација неког дјела садржи истовремено стваралаштво писца или композитора чије je дјело и стваралаштво умјетника-извођача који то дјело оживотворује. Обојици треба

(14) Од 1 јануара 1955, извршена je реорганизација Завода за заштиту ауторских права и сада je подијељен на Завод за заштиту малих ауторских права (тј. права на јавно извођење музичких дјела са текстом или без текста, изузев континуираног извођења музичко-сценских дјела, и то. путем концерата, филма, радиа, грамофонских плоча или другим средствима за репродуковање звука) и на ауторску агенцију која штити велика права (тј. права на објављпвање кшижевних и научних дјела и права на приказиваше драмских, музичко-драмских, пантоминских и сл. дјела, као и њихове механичке и радиодифузне репродукције).