Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

средствима и б) ако извођење преносе путем жице, бежичке телеграфије или било којим другим средствима. Перед тога, предвиђа се факултативно ограничење извођачких права умјетника у погледу снимања њиховог извођења у еврху емитованьа путем радиа или непосредног емитовања путем радиа, jep национално законодавство може да уведе режим принудне лиценце (licence obligatoire), али овим се не дирају права умјетника-извођача на правичну награду. Претпројекат предвиђа (чл. 5 bis) iure conventionis запгтиту личних (моралних) права умјетника. Питагье да ли умјетницима треба признали и ово право изазвало je живу дискусију међу члановима редакционе комисије. Једни су били против тога, бојећи се да такав пропис не би сдријечио САД да приступи конвенцией. Друти, међутим, сматрају да негација ових права значи одузимање апсолутног характера извођачком праву. Стога je у претпројекат и ушао алтернативни пропис који даје заштиту умјетницима у односу на емисије, регистрације или репродукције које би пжодиле њиховој 1 части или утледу. Како видимо, претпројекат признаје извођачко право као ново интелектуално право арсолутног карактера. По својој природи оно je ауторско право. Проучавајући проблем извођачког права кроз упоредно право примјетили смо да су извјесна законодавства признала извођачима једну врсту ауторског права аналогну ауторском праву преводиоца. Друга законодавства, међутим, дризнају извођачко право као „лично“, „сусједно” или „конексно” ауторском праву. Проблем je како избјећи евентуалне сукобе интереса аутора и извођача. Видјели смо да je на међународном плану то постигнуто поменутим претпројектом, jep je умјетницима признато извођачко право као ауторско, не наносећи тиме повреду права аутора дјела које je заштићено Бернском конвенцијом. Исто тако у националном законодавству може се овај суков избјећи детаљнијим нормирањем односа између аутора и извођача, обезбјеђујући у потпуности заштиту права аутора дјела. 5. Како je ријешен проблем заштите умјетника-извођача у нашем праву? Предратни закон о заштити ауторског права од 26 децембра 1929 нема ниједног прописа који би се односио на извођачко .право. У отсуству националних или интернационалних правних прописа имовинска права умјетника-извођача обезбјеђивала су се само колективним или индивидуалним утоворима. Наш нови Закон о заштити ауторског права од 25 маја 1946 води рачуна о заштити имовинскоправних интереса репродуктивних умјетника, jep предвиђа издавање ЈШЈтстава који he то питање рјешити. Савезно извршно вијеће донијело je 6 маја 1953 Опгште упутство о хонорарима извођача музичких и књижевних дјела за репродуковање шихових снимлјСних извођења, којим се код нас регулише извођачко право наших држављана. Првенствено ce шт:;те њихова имовинска права у односу на репродуковање гьихових извођења снимљених било којим средством и начином за звука.