Анали Правног факултета у Београду

264

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Од принципа да оставински суд сам решава правка питања постоје, као што смо напред домену ли, изузеци садржани у чл. 225. Поводом тач. 1 овог члана треба дриметити да се ту мисли на случај кад један од наследника тврди да једна ствар у заоставштини у време отварања наслеђа није била оставиочева, него да je у то време припадала и joni увек припада н>ему, наследнику, а други наследник то тврђење оспорава. Не може се замислити да би се наследници спорили о томе да ли једна ствар улази- у заостевштину или припада неком трећем, ко не полаже право на наслеђе. Поводом чл. 225, тач. 1 и 2, може се поставит пигање који су мотиви редакторе руководили да предвиде парнични пут и у оним случајевима у којима je спор ограничен на примену правних ггрописа. На то питање не видимо одговор, поготово ако се има у виду да je у случајевима из. чл. 225 спор о примени .права релативно редак. Одредба чл. 224 може својим текстом довести у сумвьу да ли се упућивање на парницу предвиђа само за спор о чињеницама, или за сваки спор о праву на легат или о другом праву из заоставштине. Мислимо да нема разлога да се и у овој групи спорова не чини она разлика коју чл. 223 предвиђа за спорове о праву- на наслеђе. Акцент одредбе чл. 224 je на томе да се поступак расправљања заоставштине неће прекидати у случају упућивања на парницу, али овом упућивању има месјта, као и у случају из чл. 223, само кад су међу наследнидима спорне чињенице од којих зависи н>ихово право. У погледу одређивања странке коју оставински суд упућује да подигне тужбу, постоји по новом закону, исто тако, значајна разлика дрема предратном праву. Док je предратно право разлиновало поједине врсте основа позивања на наслеђе и решавало ово питање према рангу тих основа (9), дотле Закон о наслеђивању предвиђа да ће оставински суд упутити на парницу ону странку чије право сматра мавье вероватним (чл. 226, ст. 1), Ово je једна нп-ipoKa формула којом се суду не пружају никаква мерила којима би се руководио при оцени питања чије je право мање вероватно. Несме се заборавити (остављајући по страни отступања из чл. 225) да оставински суд упућује странке на парницу само кад je у питан>у спор о чшьеницама, кад, дакле, решеше питања о праву на наслеђе зависи од тога да ли постоје односно не постоје чпњенице које у свои правном резултату дају право једној или другој странци. То, далье, значи да оставински суд треба без доказног поступка да цени које je од два противречна чињенична тврђења мање вероватно, па да странку која то тврђење истине упути на парницу. То није лак посао. Суд мора образложити зашто на парницу упућује претендента А а не претендента Б. (Странка којој оста-

(9) Ако су биле у опреци две наследничке изјаве, дате на основу правног наслова истог ранга, суд je упућивао на парницу онога наследника који би најпре морао обеснажити јачи наслов свога противника да би доказао своде наследно право (§ 99 Ванпарничног поступка).