Анали Правног факултета у Београду

358

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

H ans -Heinrich: Jeschéck: ENTWICKLUNG, AUFGABEN UND METHODEN DER STRAFRECHTSVERGLEICHUNG. Tübingen, / J. C. Mohr (Paul Siebeck), 1954, 44, S. Рад проф. Јешека je један од малобројних радона из области кривичног упоредног права (кривичноправног упоређивања). Он настоји да нам према могућностима нешто проширеног приступног предавања изнесе развој кривичног упоредног права, нагласи његове задатке и. изложи лично схватање кад je реч о методима у овој области. Са овим предавањем проф. Јешек je не само преузео катедру кривичног права на Правном факултету у Фрајбургу већ и руковођење радом Института за инострано и међународно кривично право. Ово доследње je несумњиво разлог због кога je практична страна у овом предавању дошла до изражаја. Стога оно у неку руку претставља и програм даљег рада Института. У једноставном и прегледном излагашу проф. Јешек нас савесно обавештава о резултатима рада на кривичном упоредном праву. Задржава се на именима као што су Фојербах, Колер, Митермајер, Лист, Принс, ван Хамел и др., а затим на великим кривичноправним организацијама које су дале значајан допринос међународној кривичноправној сарадњи, као напр. Међународно криминалистичко удружење, Међународна комисија за кривично право и казнене заводе и др. Веома исцрпан je преглед организације међународне сарадње која je изведена у оквиру Уједињених нација у области кривичыог упоредног права и у борби против криминалитета и поступања са учиниоцима (prevention of crime and treatment of offender's). Задаци кривичног упоредног права cfe крећу у националниы и међународним размерама. У првом случају се формира знагье иностраних кривичних права, што се показује као потребно у међудржавном саобраћају, омогућава се изградња једног „општег кривичноправног учета“ и законодавцу çe пружају упоредни материјали из кривичног права у његовим законодавним потхватима. У другом случају се задовољавају потребе међудржавне кривичноправне помоћи и ствара међународно кривично право. На питање да ли je упоређивање права наука или метод, проф. Јешек се одлучује за ово друто. Притом подвлачи да одговор зависи од тога шта се подразумева под кауком, односно. методом. Полазећи од тога да je наука одређена посебним и ограниченим предметом а да метод изражава форму истраживагьа и шпшьеша, „правно упоређивање“ je универзални метод. Он може да буде примењен у разне сврхе и у свима областима права. Међутим, друга страна медаље je да научни методи могу увек даљим утанчавагьем и осложавагьем да израсту у посебне науке. Рад на правном упоређивању наилази углавном на две велике тешкоће, найме њега прати дреобилност материјала и опасноет од заблуда које се могу лако формирати јер су предмет студија материјали различито друштвено-политички и друштвено-економски уређених држава. Проф. Јешек би да се сачува од музејског прикупљања правних материјала на тај начгш што би ф у раду руководио сопственим догматским и криминалнополитичким ставовима уз сву потребну еластичност за поштовање резз г лтата постигнутих егзегетским радом на иностраном праву. Од заблуда он би да се чува комплексним посматрањем у склопу систематског једгшства и сумњом. Необично je кад у извесном смислу позива у помоћ и машту. Развијајући методику рада на кривичноправном удоређивању проф. Јешек посматра како техничку тако и духовну страну овог питања. У техничком погледу он je за посТављање института и њихово развијање, за пажљиво и обилно пргжупљање података и за