Анали Правног факултета у Београду
ИЗВРШЕНзЕ СУДСКИХ ОДЛУКА
271
Ово je било .потребно истаћи да би će видјело кахо je оСтварење захтјева који извиру из извршног наслова, предмет извршеша и извршнога поступка у цјелини (јер и овај има у току осггвареша одвојене фазе). Остварење, саглашавање фактичне ситуације правној, онако како je она дризната и утврђена у извршноме наслову, дретставља предмет извршеша и шиь изврншога поступка. Ирелевантно je да ли се ради о извршењу на стварима (покретним или непокретним) или праврша. Предаја ствари jecfr само резултат остварења захтјева, тј. извршким насловом признатог права на дотичну ствар. Садржај извршног захтјева који произлази из извршног наслова може бити остварен само конкретном и адекватном дјелатношћу обвезаних особа, чињењем или нечињењем, _ тршьешем или пропуштањем. , Из овога произлази да није оправдано под „предметом“ извршеша сматрати сам објект на коме се проводе радше извршеша или помоћу кога се задовољава захтјев који произлази из изврпшога наслова (7). Томе се има приписати што Се, подпуно погрјешно, говори и о дјетету као „предмету“ извршеша. Такав третман није правилан са гледишта цшьа и садржаја извршнога поступка. Код повјеравања дјетета на чување, васпитање и издржаваше није циљ и сврха поступка прибављање или одузимаше дјетета, већ ОсЈигурање његова васпитања и издржавања у његовом властитом и друштвеном интересу. A повјеравање, предаја дјетета овом или оном родитељу јесте само средство да ce тај примарни циљ постигне. Према томе, код извршења пресуде у дијелу који ce односи на чуваше, васдитање и издржаваше дјеце из разведеног брака, предмет објект извршеша нису дјеца, Повјераваше дјеце je онај захтјев који je предмет извршеша. Taj захтјев не мора, као што dMO видјели, припадати конкретно одређеном тражиору извршеша. Он се јавља и као захтјев заједниде која има оправданог интереса да се брине о особама које се налазе под нарочитом заштитом друштва и закона. Зато се о чувашу, васпиташу и издржавању дјеце у поступку и пресуди којом се брак разводи, одлучује по cjnyжбеној дужности и без конкретног захтјева парничних странака (чл. 68 Основное закона о браку). Услијед тога je могуће да се у улози формалног тражиоца извршеша појави и одговарајући друштвени орган, - орган старатељства (8). То ће бити нарочито у случају кад једна или обје странке (родогтељи) не извршују обавезе према заједничкој дјеци из разведеног брака у духу судске пресуде, или ако родитељ коме би припадало право да тражи извршење, из било којих разлога, не би хтио или могао захтијевати из-
(7) Ову концепцију заступа и проф. др. Цуља у цит. дјелу, стр. 22, кад допушта да и личност стараника може бити предмет извршетьа. Међутим, очито je да стараник никада није објект присилних мјера у извршном поступку, већ je то увјек извршеник који га бесправно задржава. (8) У коме случају није потребно подношење доказа о наступилој сукцесији у с?.зислу правног правила из § 14 бив. Закона о извршењу и обезбеђењу, јер овђе орган старатељства не наступа у улози заступника тражиоца извршења, већ у улози заступника друштвеног интереса.