Анали Правног факултета у Београду

ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА

273

у виду искључиво „одређене покретне тјелеоне ствари“ или „покретне тјелесне ствари одређене врсти“. -Ни предратна југословенсра јудикатура, ни пракса аустриских судова, нису ое служиле овим продисима кад je била у питању предаја дјетета, што би донекле било и разумљиво и прихватљиво обзиром на карактер и садржај „очинског права“ и режим „очинсјке власти“ под којом су се дјеца тада налазила. Пракса наших судова више je склона провођењу извршења у смислу правних правила из § 308 бив. Закона о извршењу и ооезбеђењу „издејствовања других дјелања или пропуштања или да се нетто трпи“. У недостатку других могућности, судови настоје да нозчаним казнама, (спорно je да ли се може за наше савремено право прихватити институт „дуговинског затвора“, какав несумњиво претставља притворцка мјера), присиле извршеника на изручење дјетета (11). Међутим, код извршења захтјева за реализацију судске одлуке у погледу чувања, васпитања и издржаваша дјеце не ради ce заправо о „издејствовању“ какве радње од сггране извршеника који с неправом задржава дијете. Ту се строго узевши и не би радило ни о „извршењу дјела, које не може мјесто њега (извршеника) урадити које друто лице, a чије предузимање зависи искључиво од воле извршеника“, у правних правила из § 308, ст. 1, бив. Закона о извршевьу и обезбеђешу. За реализацију извршнога наслова и сташа које се има успоставити потребна je сурадња оба родитеља, како у позитивном правила из § 309 бив. Закона о извршењу и обезбеђењу. Извршеник, ном правду, да се други уздржи од чињења, да трпи. Усшијед тога сматрамо да би најпогоднији начин извршења захтјева за чуваше, васпитање и издржавање дјетета био аналогна примјена правних правила из § 309 бив. Закона о извршењу и обезбеђењу. Извршених овдје није, додуше, обавезан на активно чињење, али je зато дужан уздржати се од сваког акта који би ишао на неиспуњење обавеза из извршнога наслова. Извршеник мора у духу извршнога нафюва допустили, трпјети да се заједничка дјеца позјере другоме (тражи°ЦУ извршења, установи или трећој особи) на чување, васпитање и издржавање. Он не смије поступили противно овој дужности. У противном сносили ће посљедице. На њега he се моћи примјенити санкције предвиђене у правним правилима из § 309 бив. Закона о извршењу и -обезбеђењу. Поставља ое питање како he се поступили y случају кад присилне мјере, подузете у смислу правних правила из §§ 308 односно оO9 бив. Закона о извршењу и обезбеђењу (новчана казна или евен-

(11) В. пресуду Окр. суда Загреб, Гж. 1534/53, споменуту у цит. чланку и. путника. На примјени правног правила из Ç 308 Закона о извршењу и еъь У (одн. $ 354 аустриског Овршног реда) заснивала се пракса аустриских судова. В. одлуку Земаљ. суда у Вечу од 12 децембра 1936, Ев. Вл. 111. 10(9, (споменуту уз § 308 Закона о извршењу и обезбеђењу: МатијеВИК Чулиновић: Коментар Закона о извршегьу и обезбеђењу, књ V Београд 1940, етр. 2233).