Анали Правног факултета у Београду

ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА

277

извршни поступай како од стране суда тако и од стране управног органа (16). Из овога произлази да je суд надлежан да примјеном суд скот извршног поступка проведе извршење свих својих одлука, па дакле и одлуке о повјеравању дјеце на чуваше, васританье и издржаваше, као саставног дијела пресуде о разводу брака. Нема никакие сумње да су одлуке које доноси орган старательства управни акти. То произлази из чињенице што je орган старательства увијек орган опће управе народни одбор катара или града (чл. 3 Закона о старательству). Према томе, извршење аката органа старательства, било да их извршује сам тај орган или који друти орган управе, претставља административни извршни поступак. Иако je орган Сјтаратељства по правилу надлежан за доношење свих потребних аката за извршенье својих одлука, дакле и за провођење административног извршења, постоје извјесна ограничеша. Тако, орган старатељства не може у поступку административног извршеша дозволити средства осигураша на имовини дјетета у случају кад водећи надзор над управљањем имовиком дјетета нађе да би таква мјера била потребна ради заштите имовинских интереса дјетета. То je случај, кад орган ссгаратељства може предложит« суду да донесе одлуку о примјени средстава осигурања по чл. 21, ст. 1, Основног закона о односима родитеља и дјеце. То једнако важи и кад се ради о покретној имовини. Орган старательства нема законског овлаштеиьа да проводи извршење судских одлука. Он није овлаштен да сам подузима мјере које би у било коме облику претотавльале извршенье судске одлуке. Поготову не може примјењивати ни наређивати примјену присилних мјера у административном поступку извршеша. Не само због тога што му недостаче формално законско овлаштење, већ због тога што се ради о таквој одлуци (повјеравању дјетета на чуваше, васпитање и издржаваше из разведеног брака) која битно задире у консдитуирање родитељског права и његово вршење, a чије je доношење изузето из надлежности органа старатељства (чл. 68 Основног закона о браку, и чл. 13, ст. 1, Основног закона о односима родитеља и дједе) и посебно повјерено судским органима. Треба, найме, имати у виду да je поступай око извршеша судске одлуке о чувању, васпитању и издржавању дјетета, као и сваки извршни поступак, гледано из перспективе судског оствариваша права, заправо наставак, продугкеше, тока судских радши управљених на оствареше права на судску заштиту. Извршеше je заправо друга, коначна и завршна фаза низа аката усмјерених на реализацију, оствареше признатог права. Оно са претходном фазоы око доношеша извршног наслова (пресуђења) чини једну цјелину у матери јалнодравном смислу. Стога о противљењима којима ce супротставља извршноме наслову или захтјеву за провођеше извршеша (опозициона тужба из правних правила § 34 Закона о извр-

(16) Др. Б. Благојевић: Систем..., стр. 67, 68.