Анали Правног факултета у Београду

332

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ги пројект ксји je Варшавски шоткомгггет припремио, на основу даТих примсдаба појединих делегација, фебруара 1950 дискутован je на VI сесији Комитета у Монтреалу у лето 1950, на VII с.есији у Мексику јануара 1951 и на VIII сесији у Мадриду ујесен 1951, Као резултзт свих тих дискуеија идатих примедаба Варшавски поткомктет je на својој сесији у Паризу јануара 1952 дао дефинитиван . текйт пројекта конвенције. Пројект je обухватжо 32 плана и значио je потпуно нову конвенцпју, Дугбгодишњи рад експерта на припреми ревизије Конвенције показао je јабно дадостоје извесна размимоилажбња y погледу како саме нужности ревизије Варшавсйе конвенције тако и обима те péßjiS-ије. Пројекх из 1952 наишаоје на прилично оштру критику две велике међународне органиЗације, Међународне трговинске коморе и Међународног удружеаа ваЗдушних превозилаца. И једна и друга организација сыатрале су да постбји опасност да споразум који je 1929 постигнут у Варшави може и да се не постигне приликом дебате о једној новој конвенцией која би требало да замени Варшавску конвенцију. С друге стране, извесне државе, које су потписале Варшавску конвенцију, једва би дочекале ову прилику њене тоталне ревизије' да из тье изађу. Обе организације препоручиле су наставак рада на проччавагьу начина модерниЗовања Варшавске конвенције путем једног допунског протокола који би био дрихватљив за еде државе-потписнице ксквенције, a који би могле да прихвате и оне државе које тек мисле да приђу конвенцией. У таквој ситуацији Правый комитет Међународне организације цивилне авијације није могяо да не поведе рачуна о овој опозицији према тоталној ревизији Конвенције и на својој IX сесији у Рио де Жанеиру 1953 одустао од израде дефинитивног пројекта нове конвенције и израдио пројект допунског протокола Конвенције, који Међународна дипломатска конференцией за ваздухопловно приватно право у Хагу ове јесени треба-да разматра и да га прихвати или одбаци. Пројект Допунског протокола израђен у Рио де Жанеиру има 18 чланова и већина његових одредаба уствари. претставља мање измене Варшавске конаенције у циљу њеног прилагођавања општем развоју ваздухопловстза за псследњих 25 година. Те мање измене бй вероватно биле примљене без устезања од огромне већине држава-потписнипа Варшавске конвенције. Али je овај протокол дао и две битне"измене конвенпије. Првом изменом протокол je повисио за 60% границу одговорности превозиоца повећавши je у путничком саобраћају на 200.000 франака по једном путнику. Другом изменом Протокол je дао нову редакцију чл. 25, дрема којој се превозилац неће моћи користитя оцредбом Конвенције о ограничено} одговорности само ако се докаже да je штета проузрекована актом превозиоца или гьегових органа који je учињен са намером да се причини штета. Ове две битне измене Конвенције уствари су уско повезане једна са другом и значе један компромис између интереса превози% она и кориеппка ваздушног саобраћаја. Јер док нова редакција чл.