Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

333

25 практично значи да je превозилац сада увек сигуран у ограничену одговорноФг (сем у случају да je реч о свесној саботажи или о самоубилачкој намери), дотле повећање границе одговорности на 200.000 франака значи јсдну противмеру у корист путника. Уствари првобитно je било решено да се, на захтев земаља где се дају вицоке отштете за несрећне случајеве у унутрашњем ваздушном саобраћају, повиси граница одговорности по Варшавској конвенцији, a касније као противмера која би требало да задовољи превозиоце, дата ,'е нова редакција чл. 25 која им даје сигурност у ограничену одговорносд. Међутик, тај компромис изгледа никога није задовољио. Делегације ко je су тражиле повећање границе одговорности тражиле су дуплирање или чак и триплирање предвиђених сума, а добиле су повећање од свега 60%. С друге стране, превозиоци ће имати да плаћају веће премије на већа осигурања. Пројект Допунског протокола наишао je на велику опозицију и код превозилаца, .и код корисника. Али се већ сдда чују разни компромисни предлози. Мислимо да je најреалнији међу њима предлог швајцарског правника Гулдимана (8) који тражи да се за Хашку конференций припреме два пројекта измена конвенције. Један би претдтављао скуп корисних и мањих измена Конвенције, по којима би се сдоразз г м брзо постигао и које би. одмах могле (да ступе на снагу. Друти пррјект би био велики теориски рад у виду Протокола Рио или чак у виду потпуно нове конвенције . типа једног од предлога К. М. Beaumont-a. У случају да Конференција постигне сјпоразум пс том ширем предлогу он ће се примити као нова Варшавская конвенција. Али, ако се споразум не постигне, онда би се могао примити бар овај ужи предлог чије би примање значило модернпзсвање Јтонвенције и боље решење многих практичних питан>а. Др. М. Смирнов

(8) Dr. Werner Guldimann: Das Warschauer Lufttransportabkommen-Die Revisionsbemühungen, „Neue Zürcher Zeitung” од 26 фебруара 1955.