Анали Правног факултета у Београду

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

недопустивости редовног правног пута, a решење je Вишег привредног суда као другог стелена незаконито. „С обзиром на то ванредна je ревизија уважена те решено као у диспозитиву.“ Ово решење Врховног привредног суда je значајно по томе што изриче да и на непокретностима у друштвеној с,војини може постојати службеност, и то како у корист тако и на терет непокретности. Међутим, решење додирује нека питања која су од живот интереса за нашу драксу и теорију у вези са социјалистичком сројином. Зато ћемо се мало задржати на тој одлуци Врховног привредног суда. Пре свега истичемо да се слажемо у основи ср горњом одлуком. Она правилно истине да у конкретном случају не постоји службеност у . корист тужиоца, иако, као што смо навели, у начелу признаје могућност постојања службености на непокретностима у друштвеној својини. Разлог je што тужилац није стекао службеност ни правним послом, ни одржајем, нити je могао стећи ексдропријацијом. Он своје тобожње право службености према туженоме базира на административној одлуци Државног секретариата за привреду HP Србије и Народног одбора среза Колубарског. Но тачно je да се административним актима (осим акта о експропријацији) по нашем праву не може да заснује службеност. У вези са овим постављају се многа интересантна дитања. Хтели бисмо да се осврнемо на нека од њих. Тако, например, поставља се питање како je могуће помирити установу службености са установом социјалистичке својине. На први мах изгЛеда да се ове две установе не могу довес/ги у склад. Совјетско право, 'например, не познаје службеност. И заиста, кад би социјалистичка својина била само јавноправна, кад би њену садржину одредили уставни и административни прописи, било би нелогично да се на њој постави службеност. Службеност je типична установа грађанског права и нужна je функција приватне, тачније речено грађанск о правке својине. Управо због начелне неограничености дриватне својине у римсдом и класичном буржоаском праву, постоји она као нужно ограничена те својине, у првом реду на непокретностима, ако захтеви живота ипак намећу то ограничение. Према томе, службеност код социјалистичке својине може постојати само на грађанС|Коправном изразу те својине, само на оном делу социјалистичке својине који ми називамо „грађанскоправном компонентом“. Та грађанскоправна компонента социјалистичке својине je управо тзв. право управљања (разуме се као грађанско право јер тај израз значи још и неке друге ствари), или што je садржински исто, тзв. право коришћења (по нашим позитивним продисима чешће се јавл»а тај назив код непокретности у друштвеној својини). Према томе службеност не може постојати на социјалистичкој својини као целини, него само на праву управл>ања односно праву коришћења као самосталном изразу социјалистичке својине.