Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

337

Поставља се сада питање да ли je потребно да се на праву упразљања односно праву коришћења поставља службеност, кад je то право као грађанскоправна компонента социјалистичке својине подређена јавноправној компонента* те својине; кад јавноправна компонента одређује обим драва управљања као грађанскоправне компоненте. На то ' питање не можемо дати одговор. Ако je једна солуција у праву теориски могућа, то join не значи да je она економски нужна или чак корисна. У пракс ( и ти случајеви he свакако бити чешћи у односу на непокретности у приватно] и у друштвеној својини, него између две непокретности у друштвеној својини. Но од службености морамо разликовати две ствари. Постоји једно ограничење својине које je близу службености али ипак није службеност: то су суседски односи међу непокретностима. Ови односи спадају пред редовне грађанске Сјудове. Но они у конкретном случају нису интересантни. Спомињемо их само . ради ротпуности излагања. За нас je много интересантнија једна друга врста ограниченна својине; административноправна ограниченна грађанскоправне својине. Административноправна ограниченна грађанскоправне својине све су чешћа у модерним буржоаским правима. Није само непокретност у градовима ограничена разним административним прописима због урбанисдичких, хигијенских, саобраћајних, естетских и других обзира, као, например, прописи о висини кућа, о канализадији, о отстрањивању снега и леда са тротоара пред кућама, о одржавању мира и чистоће, итд. И непокретност на селу je ограничена, например, обавезом власника да пропусти кроз своју землну канализационе цеви, да допусти концесионарима рударска истраживања, да дозволи постављање електричних и телеграфских стубова, да не омета кроз ваздушни простор над непокретности ваздушни саобраћај, да дозволи војне вежбе итд. У свим овим случајевима није реч ни о службености, ни о експропријацији (бар по правилу). Додуше, многи писци и та ограниченна сматрају службеностима, тзв. јавноправним службеностима. Но то уопште нису грађанскоправне службености не само по свом постанку, него ни по садржини, смислу и значају. Ако би се и дримио у правој литератури израз „јавноправна службеност“, он би само по називу и по извесним спољним, формалним ознакама имао везе са грађанскоправном службеношћу а не и по суштини. Та административноправна ограниченна по ,правилу не би требало да се третирају по прописима грађанс,ког права и пред грађанским судовима. Њих доносе .административни органи у својој надлежности и на основу законских овлашћења, па би њихову правилност и уметност требало да цене такође административни органи. Например, да ли je грађевинска дозвола за једну кућу, или наредба грађевинског органа да се једна кућа поруши, или да се спроведе кроз нечију непокретност канализација или паровод правилна или није, све то цене административни органи а