Анали Правног факултета у Београду

338

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не грађански судови. Ни у једном од тих С|лучајева није реч о службености. Ако je административноправно ограничено приватне својине редовна појава данас и у правима, она у нашем социјалистичком праву код друштвене својине није више „ограничење“, него садржина друштвене својине. То je оно што смо назвали равноправном компонентом“ социјалистичке својине. Но тешкоћа je у томе што je однос између јавноправне и грађанскоправне компоненте много замршенији него однос између приватне својине у буржоаском и нашем праву и јавноправних, административноправних ограниченна те својине. Али у суштини, сама врста ограничена je иста, иако код социјалиетичке својине, управо због своје обимности, та ограничења значе већ нешто квалитативно ново. Ипак и код социјалистичке својине треба да важи начело; грађански (привредни) судови треба да решавају само сдюрове који се односе на грађанскоправну компоненту социјалистичке својине, a јавноправну компоненту, ону облает социјалистичке својине која се регулише административноправним .путем и админисдраТивним актима треба да регулишу административни органи. У томе je смисао чл. 3 и 4 Закона о привредним судовима на које се позива одлука у питању у погледу спорова из области социјалистичке својине. И у конкретном спору Врховни привредни суд je правилно уочио управо ту разлику, иако није дубље ушао у теориске разлоге оваквог одлучивања. С друге стране, морамо истаћи да управо због испреплетаности јавноправне и грађанскоправне компоненте социјалистичке својине (иако je данас та испреплетаност већ много мања него у ранијој фази развоја социјалистичкО' својине код нас) тешко je ронекад одредити који je обим појединих компоненти. Код привредних предузећа грађанскоправна компонента у виду права управљања je прилично јасно одређена, иако и ту има доста спорних питана. Али код државних установа са самосталним финансирашем и код државних или самоуправних органа, као, например, код општине у овом конкретном спору, врло je тешко одредити кад се они јављају као правна лица јавног права, као уставноправне формације или административни органи, а кад као ,правна лица грађанског права која имају извесну самосталну шовину и право управљања, односно право коришћеша на стварима у тој имовини. Koje ствари они држе у чисто административноправном режиму у смислу чл. 19 Закона о народним одборима HP Србије, на коју се позива горња одлука (а то су уствари јавна добра, „општенародна имовина у општој употреби“) a које им припадају у смислу чл. 18 истог закона као правном лицу грађанског права и на којима имају и грађанско право управл>ања поред јавноправне компоненте. Управо због недовол>не одређености ове две компоненте социјалистичке својине у нашем праву, судови су понекад у тешкој ситуацији јер не знају да ли један спор- спада у њихову надлежност или у над-