Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

341

законика). „Суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао“ (чл. 11 нашег новог Закона о застарелости потраживаша). Према томе, не пази се по службеној дужности ни на застарелост права на тужбу ни на застарелост права које je утврђено судском пресудом. Разлика између ових случајева постоји само у погледу дужине рока застарелости, и то само онда кад .право на тужбу застарева за краћи рок од редовног. У том случају досуђено право застарева за време нормално потребно за застарелост, тј. по ранијем .праву за 24 године, а сада за 10 година (раније Српски грађански законик § 930а; наш Закон о застарелости потраживаша од 9 септембра чл. 23, ст. 1). 2. Решеше Брховног суда бави се питашем утврђивања разлике између поменутих случајева и истине да у нашем праву суд може „и по истеку рока застарелости права на тужбу досудити тужиоцу односну тражбину, ако се тужени том застарелошћу не користи.“ Међутим, у вези са овим правним случајем може се указати и на неке особености у области застаревања обавезе издржаваша, Као што je познато, право на издржавање je незас.тариво. Српски грађански законик у § 925 садржи правило да „права судружничка, родитељска, дечија и друга лична права не могу застарити“. Исто тако, у нашем новом Закону о застарелости потраживаша стоји: „Не може застарити право на издржавање на основу закона“ (чл. 16, с*д. 3). Према томе, право на издржаваше које постони на основу закона може се, под законом одређеним условима, остварити увек, без обзира на то што није вршено у једном дужем периоду времена. Незастаривост права на издржавање je, уосталом, рбележје његове правые природе. Познато je да je право на издржавање лично право које проистиче из породичних односа. Оно „почива на идеји породичне солидарности“ (В. Georges Ripert et Jean Boulanger: Traité élémentaire de droit civil de Planiol, Paris, 1950, t. I. p. 592). Порекло тога права треба тражити у томе што његов носилац придада одређеној породичној заједници. Зато je оно везано само за шеговог носиоца, Његова функција je да обезбеди егзистенцију тога лица. Отуда и join две особености овога права; да je непреносиво и да се не може запленити. < Међутим, мора се правили разлика између самог права на издржаваше и појединих повремених потраживања која на основу шега има поверилац издржаваша. Оно прво, као што je напред речено, незастариво je (§ 925 Српског грађанског законика и чл. 16, ст. 3, нашег новог Закона о застарелости потражцваша). Озо друто застарева, и то у року који je краћи од редовног. Српски грађански законик предвиђа трогодишшу застарелост, између осталог, и за „све што се плаћа или чини годишше или у краћим роковима, који