Анали Правног факултета у Београду

342

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce годишње повраћају“ (§ 928д). Ово правило примешивало се и на периодична давања која потичу из права на издржаваше, пошто су она обична потраживања имовинске природе, као и сва друга, чију застарелост регулише поменуто правило. Наш нови Закон о застарелости потраживања прописује исто тако трогодишши рок застарелости за „потраживагьа повремених даваньа која доспевају годишње или у краћим одређеним размацима времена, па било да се ради о споредним повременим дотраживањима, као што Je потраживање камата, било да се ради о таквим повременим потраживашима у којима се исдрпљује само право, као што je потраживање издржаваша“ (чл. 15, ст. 1). Према томе, може се догодити да већи или мањи број доспелих повремених потраживања на основу . права издржавања , застари и да не може да се наплати услед тога. 3. -—• Још Једно правило нашег права заслужује пажњу у вези са овим случајем. То je правило из § 930а Српског грађанског законика и продис чл. 23 новог Закона о застарелости потраживања. У овом последњем je нарочито јасно формулисано то правило о претварашу кратке застарелости у редовну: „Сва потраживаша ко ja су утврђена правоснажном судском пресудом или поравнањем јтред судом застаревају за десет година, па и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости“. Ово правило важи и за повремена потраживања из права на издржавање. Према томе, ако je пресудом утврђено постојање неисплаћених повремених потраживагьа, она више неће бити подложна застарелости од 3 године, него редовној застарелости која почиње тећи од дана правоснажности пресуде. Али, ово правило о новаторном дејству пресуде у погледу дужине застарелости повремених потраживаньа, за која je иначе предвиђена краћа застарелост од редовне, важи само за потраживаша која су доспела до доношеша пресуде. Међутим, за повремена пограживања ко ja дроистичу из права чије je постојање констатовано правоснажном пресудом, a која су доспела после њене правосдажности, ово правило не важи., У погледу њих враћамо се опет општем правилу које вреди за повремена потраживаша (чл. 23, ст. 2, новог Закона о застарелости потраживања). 4. Као што смо рани je рекли, и Срески и Окружни суд су очигледно погрешили што су водили рачуна о застарелости по службеној дужности и одлука Окружное суда je основано понищтена. Међутим, и да се тужени био позвао на застарелост, пресуда Окружног суда би била у једном догледу нетачна. Тужшьа би у том случају имала право не само на издржавање за последње три године које су претходиле захтеву за извршење, него и на она дотраживања која су доспела до правоснажности пресуде од 1938