Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

343

године. Jep, од тог тренутка она су била подвргнута не више краткој застарелости од 3 године, него редовној застарелости, a која, по ондашњим правним правилима, није још била истекла до подношења захтева за извршење.

Марија М. Тороман

СПОРОВИ ОКО ОТКАЗА ОДНОСНО ИСЕЉЕЊА ПОТСТАНАРА

Уредба о улрављању станбеним зградама нема прописа којима би било регулисано питшье отказа уговора о пазакупу потстанару односно исељења потстанара. Прописима ове Уредбе регулисано je само питање отказа уговора односно исевьен>а корисника стана док je чл. 23 исте Уредбе дато овлашћење народним одборима да својим прописима регулишу односе између корисника стана и потстанара. На основу оваквог овлашћења као и овлашћења за доношење других допунских прописа за извршеньэ наведене Уредбе о управљанву станбеним зградама, Народни одбор града Београда, донео je Одлуку о издавању станова („Сл. гласник HPC“, бр. 61/54). Ова одлука, поред услова под којима се потстанару ноже отказати уговор о дазакупу, као и услова у погледу исељења потстанара, регулише и питање које се лице сматра као потстанар. Наиме, у чл. 34, ст. 2, предвиђено je да je потстанар у смислу ове Одлуке лице Koje je ca корисником стана закључило уговор за део стана на основу обавезе корисника стана из уговора са станбеном управом или на основу позива корисника стана од стране станбене управе да закључи уговор са пототанаром за део свог стана. У којим, пак, случајевима je корисник стана обавезан да закључи уговор за део стана, а то je део стана Тсоји се сматра витком његовог станбеног простора, предвиђено je чл. 14, 18 и 20 наведене Одлуке. Пошто je у наведеном чл. 34, ст. 2, Одлуке о издавању станова предвиђено које се лице сматра као потстанар, у ст. 3 овог прописа речено je да се прописи ове Одлуке не односе на лица која корисник стана добровольно дрима у своје станбене просторије које му према броју чланова породице припадају већ се односи између корисника стана и таквих лица регулишу њиховим споразумом а настали спорови расправ л>ају по општим прописима који важе за уговоре. Како je и за спорове око отказа односно исељења потстанара по прописима Одлуке о издавању станова (чл. 28), као и за сдорове такве врете, по општим прописима који важе за уговоре, надлежан среоки суд, ова одредба ко се сматра потстанарем у смислу прописа те Одлуке не би имала ширег интереса за странке да не постоји разлика код таквих спорова у томе што се по пропиоима Одлуке о издавању станова потстанару може отказати уговор само у изрично одређеним случајевима (чл. 23) и његово исељеше може уследити само уз обезбеђење одговарајуће собе односно нужног смештаја, док у случају отказа односно исељења по општим прописима који важе за уговоре