Анали Правног факултета у Београду

344

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о пазакупу таквих ограничена нема. Због тога je од ширег интереса какво гледиште заузимају судови по истакнутом питању које ce лице у смислу Одлуке о- издавању станова сматра потстанарем односно када се настали снорови између корисника стана и потстанара расправљају по прописима Одлуке о издавању станова а када по прописима који важе за уговоре. У једном случају тужилац je поднео 111 Среском суду за град Београд тужбу за исељење пазакупца. У тужби je навео да je туженика добровольно примио у део станбене просторије (девојачку собу) који му према броју чланова породице припада и да стога спор између н>ега као корисника стана и туженика треба расправити по општим прописима који важе за уговоре, како je то предвиђено чл. 34, ст. 3, Одлуке о издавању станова. По овој тужби 111 Срески суд за град Београд донео je ,пресуду бр. 3789/54. Том пресудом суд je нашао да je међу странкама неспорно да je тужилац добровольно допустио туженику да станује као -потстанар у девојачкој соби свога стана, која се соба не може третирати као вишак станбеног простора, да je туженик на основу одобрена тужиоца добио потстанарску дозволу и да туженик пристаје да се исели ако му се_ обезбеди одговарајућа соба. Стога- je суд нашао да има места траженом отказу и наложио туженику да се по правоснажности ове пресуде из предметне собе исели под претњом принудног исељења које се може извршити тек пошто народни одбор туженику претходно обезбеди одговарајућу собу. Овом пресудом Суд није прихватио тражење тужиоца да се овај спор, на основу чл. 34, ст. 3, Одлуке о издавану станова, расправи по општим прописима који важе за уговоре. За овакво гледиште суд je изнео следеће разлоге: „Према схватану суда тужени не станује у предметној соби искльучиво на основу уговора о пазакупу са тужиоцем. Према прописима Закона о располагању становима и дословним просторијама туженик je био дужан да се пријави станбеним органима и од ових на основу чл. 3 поменутог закона да добије одобрење за усельвНьв. Он . се, дакле, у предметно ј соби не налази само на основу пазакупног односа, него и на основу нарочитог одобрена станбених органа. Због тога се престанком пазакупног односа по основу отказа туженик не може третирати као лице без стана. Тужилац je уговором о пазакупу пристао да у предметну собу прими туженика под условом да то одсбре станбени органи. Потстанарском дозволом станбени орган je потврдио да туженик има право на стан-собу, Са ових разлога суд je усвојио приговор туженика, односно поставльени услов да пристаје да се исели из предметног стана ако му се претходно обезбеди одговарајућа соба, а то je као услов предвиђено и чл. 24 наведена Одлуке.“ Против ове пресуде тужилац je подтгео Жlалбу Окружном суду за град Београд. У поднетој жалби тужилац je углавном истакао да je • ожалбеном пресудам као неспорно утврђено да je туженика добровольно примио у део свога стана који се по постојећим