Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

345

прописима не сматра витком стаыбеног простора. Тиме су, наводи се у жалби, испуњени услови да се настали спор реши по општим прописима. који важи за уговоре а на основу чл. 34, ст. 3, Одлуке о издавању станова. По овој жалби Окружни суд за град Београд донео je пресуду Гж бр. 2141/54 којом je жалбу тужиоца одбацио као неосновану а ожалбену пресуду потврдио. Том пресудом Окружни суд je нашао да je правилно схватање првостепеног суда да се на овај случај не може применили чл. 34, ст. 3, Одлуке о издавању станова. За овако гледиште Окружни суд je навео следеће разлоге: „По чл. 83 Уредбе о управљању станбеним зградама, лица која немају станбену до-зволу као сустанари сматрају се као потстанари у поменуте Уредбе. По чл. 31 Одлуке о издавању станова досадашњи потстанари дужки су да у року од 60 дана од дана ступања На снагу Одлуке закључе уговор о коришћењу стана сагласно са продисима ' Одлуке. Уговори ће се закључити према нравном стању по досадаппьим прописима. Из напред наведеног прописа јасно се види да се као потстанар приликом ступања на снагу Уредбе о управљању станбеним зградама има сматрати свако лице које се затекло као потстанар приликом ступања на снагу ове Уредбе без обзира на то да ли je дотично лице корисник стана примио у сном сТанбеном вишку или на свои станбеном минимуму. Примени чл. 34 Одлуке има места на уговоре о пазакупу који се закључе по ступаньу на снагу Уредбе о управљању станбеним зградама и поменуте Одлуке. У вези с тим нравна расматрања жалбе ко се има сматрати потстанаром у смислу Одлуке о издавању станова без утицаја су на одлучивање у овом спору јер cie овде ради р потстанару који се као такав затекао на дан ступања на снагу Уредбе о управљању станбеним зградама и то својство задржава и по ступању на снагу поменуте Уредбе.“ Сматрамо да правно становиште које су у овом спору заузели по питању. примене чл. 34, ст. 3, Одлуке о издавању станова, како 111 Срески суд за град Београд тако и Окружни суд за град Београд није на закону основано. Одмах да истакнемо да назив потстанар дрема постојећој терминологии" има како оно лице ко je корисник добровољно прими у део свога стана који се не сматра вишком н>еговог станбеног простора, тако и оно лице које je корисник примио по обавези због тога што има вишак станбеног простора. Због тога се у поменутом пропису чл. 83 Уредбе није ни могло друкчије да каже већ да се лица која немају сустанарску дозволу (код тгрављења разлике између потстанара , и сустанара) сматра ју као потстанари. Али je у истом пропису дато ограничена да ее та лица сматрају потстанарима у смислу ове Уредбе. А то значи по питањима коЈа у погледу потстанара регулише та Уредба. Напред смо пак истакли да у погледу односа између корисника стана и потстанара (где спада и питање отказа и исељеша) Уредба не одржи никаквих прописа већ у чл. 23, ст. 2, предвиђа овлашћење да пародии