Анали Правног факултета у Београду

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

14 дана (§ 701 Српског грађанског законика) и то без икаквих других услова како у погледу отказа тако и исељења. Ово гледиште да се на односе између корисника стана и лица које je он добровољно примио у део стана, који се не сматра витком његовог сганбеног простора, не примењују прописи Одлуке о издавању станова, већ да се ти односи регулишу њиховим споразумом а настали спорови расправљају по општим продисима који важе за спорове из уговора, заузео je Врховни суд НРС и у пресуди Гзз 3855 од 4 фебруара 1955. За овакво гледиште Врховни суд je у овој пресуди, коју je донео по захтеву за заштиту законитости, дао следеће образложење: „... Ако je. спорни стан тужиочев станбени минимум, а пошто je тужилац добровольно уступио,туженику један део свога стана, онда се овај спор има расправити по чл. 34 Одлуке о издавашу станова. Према овоме пропису односи тужиоца и туженика регулишу се једино њиховим споразумом, а настали сдорови између њпх не расправљају се по продисима Уредбе о управљању станбеним зградама, већ по општим продисима који важе за сшорове из уговора.“

Александар Давинић

ТЕШКО И ЛАКО КРИВИЧНО ДЕЛО - ОТЕЖАВАЈУЋЕ И ОЛАКШАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ

Окружни суд за град Београд својом пресудом Кбр.-593/54 прогласио je кривом Р. П. за извршење кривичног дела ишијунаже из чл. 105/11 Кривичног законика и осудио jy je на казну строгог затвора у трајању од пет година и на споредну казну ограничења грађанских права у трајању од две године. При одмеравању казне суд je узео у обзггр како олакшавајуће тако и отежавајуће околности, за које je нашао да су се стекле код оптужене као кривда. Уз то, суд je као посебну отежавајућу околност узео и то што суд сматра да je кривично дело за које je оптужену прогласио кривом „врло тешке природе. . По жалби оптужене Врховни суд Народне републике Србије пресудом својом Кж.-2015/54 преиначио je пресуду првостепеног суда у одлуци о казни и оптужену осудио на казну строгог затвора у трајању од три године и на казну ограничења грађанских права у трајању од једне године. У погледу посебне отежавајуће околности, да je извршено кривично дело „врло тешке природе“, коју je околност пресуда првостепеног суда ставила на терет оптуженој, Врховни суд je стао на супротно гледиште и зато дао овакве разлоге: „Међутимј Врховни суд налази да je жалба браниоца оптужене у односу на одлуку о казни основана. Окружни суд je погрешно узео у конкретном случају као отежавајућу околност и то да je дело у питању врло тешкб, пошто je то својство предметног кривичног дела већ било од утицаја на пред-