Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

351

личити начини извршења дела (X. Срзентић и Др. А. Стајић; Кривично право ФНРЈ, стр. 242). Оно може бити учињено саопштењем или предајом страној држави или прибављањем у том циљу, само војних, само економских, или само службених података или докумената, или две врете ових, или свих докумената заједно. Биће кривичног дела из чл. 105 Кривичног законика остварено je ако je пред судом ма који од наведених начина извршењапроузроковања, чиме су, разуме се, испуњени и законски услови да се против кривда изрекну њиме предвиђене санкције. Несумњиво je да je код свих наведених могућих начина извршења свога дела, друштвена оласност неједнака по свом интензитету. Јачина угрожавања испољаваће ce y далеко мањој друштвеној опасности ако je ово дело извршено предајом неког податка, рецимо, о некој службеној радњи уопште, a биће веће друштвене опасности ако je реч о неком податку економске или војне природе. Постојаће join веће угрожавање ако je дело учињено са свим подацима заједно, уз то и више пута, и довело чак и до каквих штетних последица. У том случају испуњени су сви услови да je „јачина улрожавања“ достигла, апстрактно говорећи, највећи могући степей друштвене опасности тако да намеће примену апсолутне санкције ex lege, ако то допуштају остале околности које се односе на својства кривда. Видимо из овог примера, како, да тако кажемо, „расте“ друштвена опасност јачине угрожавања, већ према томе, којим je од наведених докумената и којет значаја и обима, односно начина, извршено дело. И наведени документи, и могући начини извршења овога дела, кривичноправно су истог квалитета, а могу се разликовати само по јачини угрожавања која je конкретно остварена. Доследно томе, без обзира којим документом или начином извршен>а било дело учшьено, оно je увек истог кривичноправно г квалитета, увек je то кривично дело пшијунаже, по својој природи и значају увек „тешко“, чак скоро једно од најтежих или међу најтежим кривичним делима целокупног система, па и онда кад се јавља у својој „најлакшој“ форми. Стога ово конкретно могуће „кретање“ друштвене опасности од њене најниже могуће границе до највише не мења ни у чему природу и значај дела, jep je ово и овакво „креташе“ друштвене опасности ex lege апстрактно претпостављено чак и дато у елементима који чине његово биће. Његова je битност у томе што оно одлучује „тежину“ конкретно извршеног дела и зато закон у чл. 38 обавезује суд да цени само оне околности ко je су од важности да се утврди које je тежине дело in concreto. (2) На исто се своде и околности које се тичу кривичне одговорности, удраво кривда и стелена гьегове кривичне одговорности. Као што смо горе рекли, то je оно кривично психичко стање, испољено приликом извршења кривичног дела, ко je се као такво може ставити на терет. кривду. Посматрајући кривично дело у његовом конкретном оствареньу, израженом у јачини угрожавања, односно повреди заштићеног добра, као стварним околностима дела, средства којима je дело извршено, као и начин извршења, одређујемо