Анали Правног факултета у Београду

СУДСКИ AKT У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ

393

шљење проф. Тасића ce додудара с оним Bonnard-a. Констатација и одлука ce не могу y судском акту одијелити. He може ce никако конотатација прогласити судским, a одлука управним актом, но судски акт може изузетно бити и без одлуке. Проф. Стјепановић, који ce на теорију судеког акта поновно враћао, развио je ту теорију најприје y својој докторској дисертацији{26), a напокон и y свом Административном. праву ФНРЈ, 1954. Лри одређиваљу појма судског акта y матер. смислу проф, Стјелановић je најближи Bonnard-y. За судоки акт je најбитније докрајчивање спора, при чему ce узима спор y ширем Bonnard-овом смислу, да постоји отпор неког трећег за остваривање неке претензије. Судски акт ce доноси само на захтјев(27). Судски акт je no својој битности коногатација о некој правној ситуацији или дравно релевантној чињеници. Начелно узима проф. Стјепановић сложеност судског акта y Duguit-овом смислу, али ce слаже с Bonnard-ом, да судски акт може изузетно садржавати саму констатацију без одлуке. Док ce проф. Стјепановић при одређивању појма судског акга y матер. смислу креће y кругу концепције спора, проф. Стефановић то чипи y кругу концепције изрицања права(2B). Битно je за судски акт констатадија, којом де рј , е*шава постављено правно питање. ..Она (мисли ce констатација) je дакле карактеристична за судску функцију, и по њој ce она одваја и разликује од управе, Кад ce y примјењивању и извршавању опћих дрописа догоди нешто, што je y противности с тлм прописима, потребна je нарочита интервенција надлежних држ. органа, да би ce та чињеница констатирала и да би ce према учињеној констатацији предузеле потребне мјере ради одстрањеша повреде опћих дрописа, . . . Тако ce судска функција састоји y одстрањивању повреда опћих прописа“(29). Усто ce уздма и елемент спора као потребан за судски акт, али y ширем ■смислу(ЗО). Проф. Лукић (31) долази на оригиналан начин до своје концепције судког акта, духовитом правном анализом (што му морамо хвитчрати и ми. који ce не слажемо с његовим резултатом), но углавном 'го предстваља потенцирану тезу проф, Стефановића. Основна функција суда je y томе, да утврди, да ли су поједине људске радње y складу с правом или не (кад ce око тога појави -спор) и да одреди санкцију ако утврди да су оне противправне. ..Суштина судског акта јесте само y томе што ce на основу утвр-

(26) Општа теорија о Главној контроли, 2 изд., 1938. (27) у свом првонав., дјелу (стр, 92) био je проф. Стјепановић ту блажи, па je y смислу Duguit-ових теза сматрао, да тај који диже захтјев „не мора увијек бити изван доносиоца судског акта“. У његовом нав. систему админ. права (стр. 16) нема код услова захтјева више овог ублажења. (28) Уставно право, 1950, стр. 447 и д. (29) Ibidem., стр. 448—9. (30) спор постоји и онда, кад противно стајалиште није изричито формулирано и кад ce други не јавл>а као странка y процесу, али баш то друго стајалиште спречава правилно остварење опћег прописа“ ibidem стр. 449. (31) Теорија државе и права, кш. 11. Теорија права, 1954, стр. 121 и д.