Анали Правног факултета у Београду

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђивања деликта изриче санкција, или ce, ако нема деликта, тоутврђује“(32). Док ce обично концепција судског акта y матер. смислу формира према обрасцу грађанског парничког спора, назочна. je формирана према обрасцу кривичне ствари. По тој концепцији би испали из појма судског акта случајеви, гдје ce уопће не ради о неким противдравним радњама; то.је нарочито случај код утврђиваша статусних права, напр. да ли ce неко има или нема сматрати држављанином одређене државе. Испадају уопће искључиводеклараторни акти, и ту ce та кондепција слаже с Duguit-овом. Што ce мора критички предбацити различитим концепцијама судског акта y матер. смислу није појава, пгто оне на врлоразличан начин тумаче и оправдавају ту правну категорију (то je y правној теорији честа појава и код других правних категорија), већ je и сам oncer те категорије различан према појединим тим теоријама (француским, нашим и друтим). Исти акт ce према једној таквој теорији има сматрати судским актом y матер. смислу, док ce према другој нема сматрати таквим. Поједини писци дрема својим, више или мање, произвољним формулацијама по милој вољи проширују или сужују појам судског акта y матер. смислу. Какву вриједност може уопће имати правна категорија, које oncer може сваки писац по милој вољи друкчије одређивати?! У томе je Ахилова пета теорије судског акта y матер. сиислу. 4. Али теорија судског акта y матер. смислу има још л другу ранљиву пету, тако да сиротица храмље на обје ноге. Тај je недостатак y томе, што та теорија никако не успијева да развије, y чему je посебан правни режим судског акта y матер. смислу, a без тога нема читава та теорија, као правна категорија, никаква оправдања. Конкретно изражено поборници дге адеје требали би на,пр. точно навести y чему ce правни режим управног акта, којч је по њиховом схваћању с формалног гледишта управнн, a с матер. судош акт, разликује од нормалног управног акта, који je то с оба гледишта. To би били нарочито дужни да учине обрађивачи упразног права, који заступају концепцију судског акта y матер. смислу(ЗЗ). Уистину ми код заступника теорије судског акта y матер. смислу сусрећемо врло ријетко, да ce досљедно разлаже посебшг правнп режим таквог акта, већ више ce набрајају случајеви кад и за такве акте важи нормални режим управног акта y формалном смислу (као y напријед наведеном случају дизања управносудске

(32) Ibld., стр. 129. (33) У пракси могу настати највеће компликацлје при примјени концепције судског акта y матер. смислу, кад ce она почиње озбиљно проводити. Тако je напр. јудикатура Држ. еавјета старе Југославије одбијала тужбе против таквих аката управне власти, y којима ce врши „судска власт", као напр. полицијско-казнене одредбе (поближе y биљ. 7 на стр. 265 мог нав. Управног права). Да су суци тог нашег раннјег Држ. савјета читали Duguit-a и Bonnard-a. видјели би да ови не нсклзучују правносудску тужбу y таквим случајевима. Али од њих ce није могло ни тражити, да читају страну литературу, већ су им то требали разјаснпти домаћи пнсци. који заступају концепцију судског акта y матер. смислу.