Анали Правног факултета у Београду

страција бранили извесне њихове „угрожене интересе“ и једнодушно заузимали истоветне ставове y појединим питањима.

Н. Стјепановић

Д есети међународни конгрес историских наука. У Риму je од 4 до 11 септембра 1955 год. одржан X међународни конгрес историских наука; овакве зсонгресе организује сваке пете године Међународни комитет за историске науке са седиштем y Паризу. Конгрес je радио y пленуму (првог и последњег дана) и y следећим секцијама: 1) Методологија Општа историја, и потсекција Помоћне историске науке, 2) Историја Старог века, 3) Историја Средњег века, 4) Новија историја, 5) Савремена историја. Осим тога, четири међународне комисије Међународног комитета за историске науке (за славистику, за историју скушптина, за социјалне покрете, за историју цркве) одржале су своје састанке пре почетка рада Конгрееа (2 и 3 септембра). Конгресу je поднет велики број реферата и комуникација. Осим четири реферата y пленуму. y секпијама je поднето укутшо 39 реферата a прочитано 139 комуникацЈ-ija. Теме реферата биле су широке. претежно општијег карактера, међу њша приличан број веома занимл>ивих и значајних, Овде ћемо поменути само неке од реферата из области правне историје или y извесној вези с њом: Порекло и развитак претставничких скуппгтина (референти: H. М. Cam, A. Marongin, G. Stöckl); Одноои између Истока и Запада y раном Средшем веку (G. Bogneti, Fr. Dölger, R. S. Lopez, A. Stender Peter'sen, B. Spuler); Heки проблеми аггсолутне монархиie (R. Mousnier, Fr. Hartung); Ропство y Француској и y Немачкој y Средњем веку (Е. Perrin); Ирежгшлааји установа римског ттрава (F. Calasso, A. Steinwenter, E. Ewig, A. V. Soloviev); Јелинистичка монархија (A. Heuss, A. Aymai-d); Народни религиски покре-

ти и јвреси y Средњем веку (R. R. Betts, Е. Delaruelle, H, Griindmaim, R. Morghen, L. Salva torelli). За пленум cy били предвиђешг следећи општи, оријентациони реферати: A. Momigliano о садашњем стању изучавања античке историје; F. Vercautem о историским радовима из средњевековне историје који су објавл>ени од, 1945 до 1954; G. Ritter о доприносу, проблемима и з-адацима међународне историографије за новију историју (XVI — XVIII век), и Р. Renouvin о садашњој оријентацији радова из савремене истарије. Последњег дана рада Конгреса поменута четири референта дали су осврте на дискусије y појединим, односним секцијама и своје резимее и закључке. На Конгресу je учествовало преко 1500 историчара из 32 земље (највише из Франдуске, затим из Енглеске, Нерлачке итд.). Совјетска делегација од око 20 чланова, с А. М. Панкратовом на челу, гуделовао je y раду свих секција. Мада су интервенције совјетских исторггчара имале често карактер импровизација (мозкда једнимг делом и због тога што су касно, накнадно пријавили своје учешће на Конгресу) и згместо конкретног расправл>ања проблема ограничазале ce често само на уопштене, теоретске поставке, ипак су изазвале знатно интересовање, не само због тога што je ово било прво иступање совјетских ислоричара на оваквом међународном скупу, већ и због тога што je то* иступање дашло као корисна npoтгамера знатном броју клерикалних елемената и њиховим, прикртшеним али доста јаким, тенденцијама да Контресу даду одређено своје обележје. Једна од најживљих дискусија била je после реферата А. Сидорова о основшш проблемима и неким резултатима совјетске историске науке, Из наше земље било je на Конгресу 35 историчара. Од нашттх делегата осморица су олржали комушгкацl-IЈе, и то; М. Кос о односу између колоннзације и стваран>а националних и етничких граница; В. Новак о палеографији и-

502

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА