Анали Правног факултета у Београду

словенско-латинској симбиози од VII до XV века; Б. Графенауер о односима између Словена и Авара и њиховој друштвено-економској основи до опсаде Цариграда 626; Ј. Шидак о лроблему богошглства y Босни; Г. Новак о аутономији и економији далматинсчсих градова крајем Средњег века; Б. Ђурђев о турским канун-намама и нлгховом значају за привредну историју балканских земаља; Ј. Тадић о уделу Дубровника y трговини Оредоземља y XVI веку; Ф. Цвитер о проблему националног препорода код Јужних Словена y Аустрији. Осим тога, y Међународној комисији за социјалне покрете М. Мирковић имао je реферат о преображају земљшпне својине. y Јутославији, о аграрним реформама y југословенским земљама од 1804 до 1954. Знатан број осталих историчара из наше земље који нису имали комуникације учествовао je корисно y дискусији y готово свима секцијама. Наш национални комитет за историске науке при Академиском 'оавету ФНРЈ припремио je за Конгрес и поклонио већем броју учесника своју информативну публикацију Dix années d’historiographie yougoslave, 1945 —1955 y којој cy (на 683 стр.) дати. no .проблемима, резимеи на француском и енглеском језику готово свих историских радова који су објављени код нас после рата. Конгрес je био одлично организован; између осталог, неколико недеља пре Конгреса сви пријављени учесниди добили су отштампане реферате y 6 књига са укупно 3184 стране, a no доласку на Конгрес и седму књиту y којој су објављени резимеи комуникац.ија. Д. Ј.

Трећи међународни \ конгрес за криминологију. Ÿ Лондону je од 12 до 18 септембра ове године одржан Трећи међународни конгрес за криминологију. Конгрес je оргаггизовало Међународно друштво за криминологију чије je седиште y Паризу и које ce

од 1949 налази под окриљем Уједињених нација. Први међународни конгрес овог друштва одржан je 1938 y Виму a друти 1950 y Паризу. Трећи међународни конгрес за криминологију био је посвећеа питању поврата. Конгрес je одржан y Бедфорд колеџу. Биле су заступљене 32 земл>е ica око 400 учесника, наша земља била je заступљена са седам: учесника. Отварању конпреса присуствовао je и известан број званичних делегата Енглеске. Конгрес je дрви поздравио енглески државни секретар за унутрашње послове Gwilym LloydGeorge изражавајући задовољство што ce Трећи међународни (конгрес за криминологију одржава y Лондону јер Велика Британија поклања велику пажау превенцији криминалитета. У име претседништва Међународног друштва за криминологију конгрвс je поздравиа претседник Друштва др. Denis Carol!.' Још y почетку je напоменуо да je проблем поврата доста сложен и да постоје различита мишљења о њему, па да je потребно да сваки учесник изнесе своје мишљење, иако ce можда оно неће слагати са мишљењем већине, напомињући да ће ce на крају конгреса после сваког закључка изнети и супротно мишљење. Треба да овде дродискутујемо, рекао je он, не само посгигнуте успехе већ и наше неуспехе па и заблуде. И поред тога што постоје многобројни радови. из области криминологије. немамо опсежне монотрафије о поврату. Истичући модерну тенденцију да ce проблем фактора криминалитета сведе на тштање диспозиција, др. Карол je напоменуо да притом se треба заборавити сложен проблем узрока криминалитета, додразумевајући под овим и друштвену средину. Неоспоравајући значај нових открића y ендокринологији. сматра да ce y овој области могу наћи узроци само неких кривичних дела, налример сексуалних деликата, алт не и свих кривичних дела. Данашња борба против кримнналитета треба да буде заснована на резултатима

503

БЕЛЕШКЕ