Анали Правног факултета у Београду

многих наука и y вези са овим др. Карол je навео као дример англосаксонски појам „treatment” који треба да означи свако поступање y циљу сузбијања криминалитета, подраЗумевајући под овим и лечење и све остале терапеутичке тоде. У име генералног секретара Уједин>ених нација, конгрес je поздравио др. Manuel Lopez-Rey. Уједињене нације, рекао je др. Jicnea, имају велики интерес за питање криминалитета. Као доказ за OВ.O истакао je сву аlГтивност УН од оснивања до данас y области сузбијања криминалитета и навео досад објавл>ене публикације УН y всзи са овим. Иако ce данас много чини y циљу сузбијања рецидивизма, ипак y многим земљама брсј рецидивиста je прилично велики. Због овог намеће ce питање да л.и je овај проблем добро постављен или га треба из основа поново размотрити. Затим je конгрес поздравила y име UNESCO-a госпођа Alva Myrdal истичући да ова светскв организација посвећује велмку пажњу криминолошким студијама. Прсучавању кримшгалитета и рецидивизма треба прићи отворено отстрањујући сваку зебњу, па каткад можда и страх. Треба дијагностицирати y циљу проналажења истине. Најзад je спсшенула да постојећи различити друштвени системи пружају богат материјал за наЈгчна испитивања y области кримгшологије. Посебно упућује позив свим научницима источних зеиал>а да обогате криминолошке науке новим резултатима и искуствима на пољу криминалитета и рецидивизма, нарочз-гто y вези са послератном индустријализацијом y овим земљама. На крају je конгрес поздравио Jean PinateL генерални секретар Међународног друштва за криминологију, износећи историјат Друштва и постигнуге резултате на досадашњим међународним конгресима. Сам рад конгреса обављао ce на дленарним састанцима и y секцијама. Поред тога, одржано je неколчко састанака посвећеш« извесним специјалним питашима, a i-iCTo тако и неколико састанака на којима су саопштени неки краћи

радови (комуникације). Тежиште рада било je y секцијтма и н.их je било пет; (1) дефиниција поврата и проблем статистике поврата, (2) форме и еволуција поврата, (3) узроци поврата, (4) проблем прогнозирања поврата. и (5) поступање са довратом (сузбијање гговрата). Свака секција je имала своје генералне известиоце који су ce y својим рефератима осврнули и на остале поднете реферате о појединим питањима. На крају конгреса није донета никаква резолуција конгреса као целине већ су руководиоци секција саешптили пленуму резолуције или закључке појединих секција, па су ce учесници конгреса о њима изјашн»авали и гласали. Претседавајући je, међутим, још приликом гласања о предложеним резолуцијама прве секције изјавио да резолуције секција које ce буду y пленуму усвојиле не везују претседништво конгреса ни Међународно друштво за криминологију, већ руководстзо тиме само жели да чује мшпљење учесника конгреса по истакнутим питањима. Проблем поврата (рецидивизма) на конгресу je проучен више са гледишта криминологије, што je логично ако ce узме y обзир да je ово био међународни конгрес за криминологију, и y свим секцијама истакнута су интересантна мишљења о овом проблему. Штавише може ce казати да рефератл и дискусија y вези са н>има претстављају обиман научни материјал о доврату. У првој секцији, рлавне реферате о шггању дефиниције и статистике поврата поднели су професори Norval Morrfe (Аустралија) и Rohland Grassberger (Аустрлја). Ово питање међутим било je додирнуто готово y свим осталим секцијама, y рефератима и дискусију, тако да ce добијао утисак да ce ca решавањем овог проблема решавају и сва остала Шlтања y вези са повратом. У рефератима и дискусији, a и y резолуцијама секција, истакнуто je да je немогуће усвојити једну једЈ-шу дефиницију поврата, да ce повра т може дефинисати на различите начине

504

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА