Анали Правног факултета у Београду

што све зависи од гледишта са ког ce посматра овај проблем. Могле би ce дати најмање три дефиниције о поврату: кривичноправна, админиеиративноказнена и криминолошка. Први би био најужи појам поврата везујући га за одређене услове y разнш! законима предвиђене за достојање поврата, По другом схватању, поврат значи свако друго бављење y казненом завбду no извршеној судској пресуди. Док би по трећој, криминолошкој дефршидији, поврат значио свако друто кривично. дело извршено од лица које je већ једном извршило једно кривично дело. Истакнуто je мишљење да y рвцидивисту не треба само гледати лице на кога прва казна није повољно утицала већ и лице са криминалним .склоностима. Речено je да криминалне статистике треба да региструју поврат y најширем смислу речи јер само- тако може ce добити ррава слика о броју поврата као једној веома важној појави. У другој секцији, по питању форми и развоју поврата главне реферате су поднели др. Ch. Andersen (Белгија) и проф. W. С, Reckless (САД). Узимајући y обзир улогу појединих фактора, дредложено je неколико класификација основних типова-модела поврата. Тако, например, требало би разликовати кривце-рецидивисте којима je кривично дело животна каријера, кривце-рецидивисте који су под јаким утицајем посебних криминалшгх традиција средине y којој живе, кривце-чланове добро организованих злочиначких удружења, кривце којима je вршење кривичних дела олакшано њиховим свакодневним позивом, итд, затим кривце-рецидивисте оптерећене извесним психонеурозама, душевним аномалијама итд. У погледу еволуције поврата нарочито je указано да су рецидивисти по правилу лица која су ce још y младости одала криминалитету и да je ретко међу њима оних који су постали први пут деликвенти после двадесет пете године старости. падротив већина њих почињу

своју криминалну каријеру још пре своје седамнаесте године. У дрећој секцији, главни реферат о питању узрока поврата, поднео je проф. Р. А, Н. Baan (Холандија). У рефврату, a још више y дискусији, истакнуто je да питање узрока поврата не треба постављати једносграно. Указано je да ce често прецењује значај ендогених фактора. Иако има* случајева када су ендогени фактори, например, конституционални, претежнији, ипак ово не треба уопштавати. Од многих учесника y дискусији je подвучена важност друштвених фактора као узрока криминалитета па м ловрату. У самим закључцима свкције je подвучено да свака земља има своје посебне социјалне и економске узроке криминалитета и доврата. Највише je привукао пажњу рад чвтврте секције о ггитању прогнозирања поврата о чему су главне реферате поднели професорр! Sheldom Glueck (САД) и Izrael Drapkin (Чиле). Истакнута су два начина прогнозирања поврата; први, на основу оцене вероватноће (Glueck), и други, на основу клиничког прогнозирања сваког индивидуалног случаја (Drapkin), Први начин прогнозирања заснива ce на статистиди и претставља више прорицање, претсказивање (prediction) a примењује ce нарочито y Сједињеним Америчким Државама. У овом питању видно место заздзима брачни пар др. Eleonoka и Sheldom Glueck који су на једном посебном састанку изнели технику свог метода прогнозирата криминалитета и своја досадашша искуства y овом погледу. Преимућство овог начина прогнозирања огледа ce y томе што ce може предвидетл и евентуални будући криминалитет малолетника који ce исшггују пре него што су постали деликвенти, па ce самим тим отварају нове могућности превенције кримикалитета. Други начин, клиничко прогнозирање поврата састоји ce y испитивању што већег броја фактора који указују на могућност понављања кривичног дела. Проф. Drapkin je нарочито под-

505

БЕЛЕШКЕ