Анали Правног факултета у Београду

Средше Европе, италијанскр драво, иберо-америчко право,. совјетско право. За диплому муслиманског права студеит ее мора опецијализовати y праву једне од земаља арапског језика. Дипломе ce добијају послије усмених испита и писменог рада (mémoire) на најмање 50 страница куцаних на машини на француском језику. Институт ce дијели на седам одј|вЈБ.еша: рриватно цраво, међународно-приватно право, јавно право, кривично право, финансиско право, економика и ордјентална ]права. Дохум|ентација Института je скупљена y специјализоване библиотеке приватног, јавног, кривичног и фидашсиског права. Свако одјељење организује конференцлје на којима врло често присуствују најдознатији ~страни стручњаци. Резултате анкета . научшгх истраживања Институт објављује y разноврсним својим колекцијама (a) Traveaux et recherches, b) Etudes de finances publiques, c) Annales de droit économique, d) Publication du Centre d’Etudes de Défense sociale, e) Série de monographies de droit privé, f) Nouvelle série de monographies de droit pénal et de droit public, g) Systèmes de droit contemporain), као и y CBOM тромјесечном часопису Revue de science criminelle et de Droit pénal comparé. Одјељења cy објавила читав низ студија. Институт даје пуну потпору својим члановима y научном раду, обезбјеђујући им потребну документацију и остала средства неопходна за рад, као и старајући ce за објављивање њихових радова. Но, рад Института je и колективан. На подручју дородичног права предузете су опширне анкете по питању адопције, развода и брачиог имовинског режима. На подручју кривичног права врше ce истраживања о кривРчним дјелима дједе, о реформи система кажњеничких завода y разним државама. На поДРУчју јавног права сдроведена je анкета о проблемима одговорности службеника и о послијератним уставним реформама. Економ-

ско одјељеае (droit ; économique) спедијално ce бавило проблемом спољне трговине и упоредним студијама правних оквира. трговине. Опедијалну пажшу дривукло je питање национализације. Предузета су одсежна изучавања да ce национализацији дадне тачно правно значење. Изучавајући национализацију y страним зежљама, Ииетитут жели да помо-гне француском законодавцу y рјешавању проблема y вези са национализацијом. Како je овај проблем од интереса не само за грађанско npaво, већ и за остале гране права, y рјешавању овог проблема учествовала су сва одјељења. Институт je већ објавио прву књигу резулдата свога рада Национализација y Француској, док je друга књига Национализација , y иностранству y припреми. У својим комикијама Институт ■ je израдио и пројекат грађанског законика. Како ce види, Институт поклања велику пажњу колективном раду И без њега извјесни задаци не могу бити никако рјешени. Из овог кратког прегледа активности Института видимо како je видне резултате дао y послијератном своме раду. Његова богата искуства користиће без сумње и наш Институт за упоредно драво. Др. В. Спаић

Међуно.родни институт. за административне науке (Institut international des sciences administratives —• Bruxelles). Међунарс ни институт за науке води своје порекло \ ' а 1910. Te je године одржан ' слу први конгрес I них наука, на коме je, • шетку рада, била у „Стална међународнр _ за међународне канг стративних наука“. так ове Комисије ј' ii помаже остварен порука конгреса i потребне мере pay С т. Протића 52 сазива наредних ? сија je IфиагоемШј|^^И други конгрес (Бр

509

ВЕЛЕШКЕ