Анали Правног факултета у Београду

ћи (Париз, 1927) и четврти (Мадрид, 1930). Чртвртч конгрес претставлЈа y организационом погледу прекретницу: на њему je „Стална међународна комисија“ претворена y „Међународни институт административних наука“ (Institut international des sciences administratives, скраћено I. I. S. A.), ca сталним седшптем y Брислу. Зе.даци, средства рада и организација Института утврђени су н>еговим статутом (претходни статут потиче г/гз 1947, a дапас важећи из 1953). Задаци Института су да помаже: развој административних наука, побољшање рада јавне администрације, усавршавање метода и технике административног пословања, напредак међународне администрације. У том циљу Институт; испитује y којим областима г/ r ггод којим условима ce обавл>а. односно може да ce обавља административна активност; проучава начине на које јавна администрација интервенише y свакој држави, водећи *рачуна о искуствима дојединих држава; утврђује ефекте административне интервенције и прикушва мишљења и крчтике y том погледу. Институт, даље, проучава средства рада администрације, посебно ce бави формирањем кадрова. рационализацијом рада, механизадијом послова као и тгрименом нових научних открића y адшлгистративној материји. Он, затим, потстиче студиј, врши анкете, израли' -je пројекте ч планове и помаже маж настојања за унапређење ади да хративног права и админиинститу. , них М етода. Институт, татар расп , ИК упља потребне материтечким ф могао остварити навене литерат>, ке и дати што боЈва ога). Исто так владама и богата сектором свота рада. носи на инос! ј заД| прозтава гоггаДентар објављ>џЈ. е а дмини,страције ho? законодавст1 чеН у обавештења y gislation étrangèi ти законодавна а Инстптута су наним земљама. П вање преко свог објављује трок везе са владама, Revue internati HoßaMat удружењи-

ма и појединим стручњацима y административној материји; осниван>е комитета и комиоија за проучавање специјалних проблема администратмвног гграва, административних метода, технике и праксе; оснивање националних секција. с гим да свака од ших снабдева Институт документацијом о својој земљи, да ra упознаје са постигнут.им искуствима y својој земљи и да шири на свом иационалном подручјју принципе усвојене на међународним конгресима Института; објављивање монографија и издавање часописа. (Институт je објавио досад већ читав низ значајних. монографија из области адмчнистративне теорије и праксе; од 1928 редовно издаје часопис Revue internationale des sciences administratives , a од 1953 часопис Les progrès de l’administration publique). Kao устаљени облик рада Института јесу међународни конгреси који ce одржавају сваке три године; поред већ напред поменутих конгреса одржани су и следећи: V y Бечу (1933), VI y Варшави (1936), VII y Берну (1947), VIII y Фиренци (1950) и IX y Истанбулу (1953). Исто тако ce редовно одржавају, и то сваке године y друтој земљи. годишње конференције (Round Table). У саставу Института су државечланице (заступљене дреко својих делегата), почасни чланови и редовни чланови (индивидуални и колективни). Институт има око 20 националних секција 17 државачланица и око 450 индивидуалних чланова. Инстлтут тесно сарађује са међународним организацијама као напр. ОУН mt њеним cпe:циjaлизoвaним агенцијама, са Администрацијом за пословање са иностранством Foreign Operations Administration ■—• ко ja je орган САД за међународну техничху сарадњу, м др. Секретаријат Института одржава везу са 80 држава и 15 неаутономних територија и располаже врло специјализованом службом документадије. Органи Института су: 1) Генерална скупштина (Assemblée générale); обухвата делегате држа-

510

ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА