Анали Правног факултета у Београду

396

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

воље закона. Категорија, која уопће нема правног ефекта, не може бити ни правна категорија; она не само да није ни од какве користи, већ уноси само збрку y правно резоновање. Проф. Стјепановић, пошто je утврдио, да je y судском акту битно конотатација, каже; „Та констатација нормално има позитивним правом признату снагу законске истине непроменљивости, али то je само нужна последица улоге судског акта као акта корекције права, a није само по себи његова битна карактеристика“(3B). Аутор говори овдје о снази законске истине (према франц. правној терминолотаји) и нас би више интересирало, да нам каже, y којој je вези судски акт y матер. смислу оа правоснажношћу. Аутор y истину каскије (стр. 384 ид) исцрпно расдравља о правоснажности, али нигдје ову не веже уз судски акт y матер. смислу, и по њему (а до и точно одтовара нашем позитивном праву) нема начелне разлике y литању правоснажности између утгравног акта, који има и који нема значај судског акта y матер. смислу. Али не само то. Ако пређемо y нав. дјелу опсежне партије о актима држ. управе и управном поступку нема шј словца о томе, да би управни акт, који би према аудоровом схваћању био судски акт y матер. смислу, имао ма y чему, различан правни режим, од обичног управног акта. A шгсац који даје начелно „превату материјалном гледишту, јер je оно битно и примарно, док je формално разликовање секундарно к условЈвено материјалним“(39), сигурно би иотакао такве посебности, да их je могао наћи. Треба, дакле, констатовати, да аутор, унаточ свом начелном ставу y прилот судском акту y матер. смислу, не може да покаже посебне правне ефекте таквог акта, тако да би ce правни режим управног акта, који je судски y матер. смислу, y одређеном питању, разликовао од утгравног акта, који je, према његовој концепцији, управни акт y формалном и материјалном смислу. На појаву, да je неки управни акт оно, што теорија каже судски акгг y материјалном смислу, наше позитивно право (а тако je то и друтдје) нв надовезује никакве правне посљедице. A било 6и и врло ненаучно надовезивати такве правне посљедице, док постоје тако велике разлнчности y одређивању самог појма судског акта y матер. смислу. 5-, Главно и правно најрелевантније, што ce крије иза теорије судског акта y матер. сшгслу (или бар велике већине те теорије) јееге идеја, да je судски акт деклараторан, a управни креаторан (конститутиван). И разлике y правном режиму судског и управног акта y реч. матер. смислу су разлике y правном режиму деклараторног и конститутивног акта, Како једне и друге акте доноси и суд и управа(4o) (разлика je само y томе, што код суда пре-

(38) Нав, Админ. право, стр. 16. (39) Ibid., стр. 8. (40) У фрнацуској цнвилистичкој правној литератури добро истиче кон, стутивне пресуде Mazeauđ (De la distinction des jugements déclaratifs et des jugements constitutifs de droits Revue trim, de droit civil, 1929) и своди их на само римско право (стр. 18), те побија стајалиште неких француских писаца, хоји поричу констптутивне пресуде.