Анали Правног факултета у Београду

СУДСКИ AKT У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ

397

владавају деклараторки, a код удраве креаторки), посиже ce за материјалним појмом судства и управе, по коме би деклараторни акти ишли под такав појам судског акта, a конститутивни под онај управног акта. Ради једноставноста задржат ћу ce овдје више на управним актима и узети њихово диференцирање, на стварајуће и утврђујуће. Из тога ће ce видјети, да читава та разлика није апсолутна већ релативна и да су разлике y правиим посљедицама тих аката стварно много скромније, него што ова узима један дио правне теорије. Свакако нам није дотребно, да бисмо све ово протумачили, прибјегавати конструкцији амфибије, да ce y случају деклараторног акта управе ради о акту, који je y формалном погледу ухгравни, a y материјалном судски. Конститутизни управни ант формира (заснива, мијења или укида) правне односе (правну ситуацију), a деклараторни их само утврђује; У случају деклараторног акта одређени правни однос постоји већ отприје и задаћа je акта само да утврди то постојање, a y случају конститутивног акта нема још одређеног правног односа и баш je задаћа акта да га формира. Конститутивни актт ствара дравни однос, a деклараторни рјешава смо спор или сумњу о постојању или садржају неког правног одноаа.. Разликовање између та два акта уопоређеје се(4l) с опћим разликовањем између људске спознаје и дјеловања. Точнијом правном анализом лојединих аката, мора ce доћи до закључка, да нема искључивих конститутивних односно деклараторних аката (осим неких изузетака), већ. да уистину сваки конститутивни >акт садржава деклаторне, a сваки деклараторгги и конститутивне елементе. Доносећи конститутивни акт, орган који врши уггравне послове мора сутласно режиму законитости најприје угврдити, да липостоје законски увјети за доношење тога акта. Орган који доноси констиггутивни акт стварно уједињује двије функције, које извршава истим актом: он формира нови правни однос и утврђује, да je то формирање привоваЈвано (законски исправно)(42), логички мора ово друто ићи испред првога. Ти декларlаторни елементи могу y конститутивном акггу бити и врло јаки, a морају ce гдјекад међусобно строго разликовати. Напр. при доношењу неке дозволе рјешавају ce дритовори, уложени против доношења дозволе, и рјешење, којим ce издаје дозвола, има конститугивни значај, a рјешење о уложеним приговорима деклараторни. Тамо гдје важи начело законитооти управе немогуће je замислити искључлво конститутивни акт, који бл ce доносио посве арбитрарно, тако да не би било потребно утврђивати законске увјете за његово доношење. У режиму законитости управе не постоји акт слободне оцјене y том смислу, да би та слободна оцјена важила скроз за све дијелове акта и да y њему не би било никаквих декларатарних елемеиата. Искључиво конститутивни правни акт дао би ce, y режиму законитости управезамислити само тако, да ce реч. двије функције (формирање новог

(41) Coester: Die Rechtskraft der Staatsakte, 1927, стр. 14. (42) O томе исправно анализа код Coester-a: нав. дјело, стр. 77 и д.