Анали Правног факултета у Београду

МОТИВИ ХОБЗОВЕ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ

33

природно ставе и друштвени уговор о кодима говори Хобз нису никакие историске чиаенще у том смислу као да je по Хобзовом мишљењу у неко праСтаро доба стварно постојала нека предржавна форма људског живота у кодој су појединачни људи били у непрекидном рату сви против свих, а коду су тобрж стварно напустили постизатьем изричите сагласности свих или већине тьихових појединачних воља о условима под кодима се врши одридање од далье употреба насюьа (14). Уствари, природно статье, коде Хобз узима као полазну тачку своде политичке анализе, ,ниде ништа друто до статье граЈданског рата Енглеске онога доба и уошпте статье политичке расцепканости, подводености и нетрпельивостй ко je се у многим европским земљама 17 века још увек провлачило као остатак средтьовековые прошлости, Хобз изричито кгже:. „Али мада никада није било таквог временског периода у коме су подединачии људи били у условима рата дедни против других, ипак су у свако доба краљеви и личности с највишим признатьем, због тьихова независности, у сталној завади и у статьу и положају гладијатора“ (Lev. XIII стр. 65). Уколико je, дакле, доиста тежио да превазиђе анархмју средтьовековног политичког плурализма и да отстрани конкурентске амбиције различитих друштвених снага које су у његово доба угрожавале државно јединство, Хобз- д'е несумтьиво био гласонопха апсолутизма. Његово доказиватье да je апсолутистичка држава једини рационални државни облик што де у тьеговод политичкој теориди изведено са таквом доследнотцћу историске реминисценције да., де чак и аутономија религиозног опредетьиватьа потпуно жртвована највишој власти стоди на истој линији са свим античким и модернизм ушиверзалистичкйм решењима проблема односа између личне слободе и социдалног ауторитета. Утолико де, свакако, оправдано тврђење Ж. Виалатуа да je Хобз не Само претеча већ и оснивач тоталитаристичке идеологије, гма колико да се, истина, мотиви и аргументиција Хобзове политичке теорије у суштини потпуно разликује од модерних теориских и практичних ауторитарних настоДвтьа. На традириди политичког апсолутизма) кода води порекло још од Бодена, изграђена je, дакле, дедна од битних полута Хобзове политичке философиде. Али овде никако не треба занемарити читьеницу да je Хобз, и доред изразито песимистичке оцене зьудске природе и изричитог указиватьа на непостојатве једног објективног критерија за разликоватье између добра и зла йзван државед ипак изванредно много прожег и једним другим, супротним, либералистичтсим духом.' Ако се, доиста, мора признати да je већ у Хобзовој антрополигији јасно истакнут примат ауторитативног политичког момента, ' тј. недвосмислено утврђено да je човекд због могућности издаватьа и разумеватьа заповести путем говора, такорећи већ од природе упућен на живот у дедној политичкој заједници у кодод he тек, применом систематске ди-

ар Тако и G. Sabine; op. cit., стр. 468; Ъ. Stephen: op. oit., стр. 192 95.