Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

452

тиснуо у задњи план братственички култ (ошпта племенска слава, ипак постоје славе појединих цркава, чак зубом времена разорених православних цркава и сл.). Организацией братства и племена показује ове црте. По значају на прво место долаэи племенска одн. братственичка (махалска) скупштина или збор. У шетев састав улазе сви мушки одрасли братственици одн. племеници. „Збор помањи братски зове се Кувейта сједник. Кад се купе да кметују или суде зову плећнуо = суде, а каже судуо за перс, плур.“ (XVI. 25 No 14 Арб.). Разуме ее да на збор не мора доћи сваки члаи куће, „обично дође старешина“; има случајева када и неколико кућа шальу само једнога претставника, само што он треба да их обавести о одлукама донетим на скупштини. То бива ако je место збороватьа удал>ено. Међутам, има зборова на корима свака кућа мора бита. претставЈвена под претњом казне. Начелно збор je надлежан да решава „све послове брацке“ и племенске као „мирење, о рату и о миру са суседнијем братствима или племенима, ватање вјере (беса), сабирање даяка итд.“ За време скупштина „бива и суд, али се парни давијају“ удаљено нешто од збора пред тлаварским судом или „добрим људима“_ Приликом решавања сви могу, у начелу, говорити и предлагай-!. Ипак, млађи ћуте и .слушају; после дискусије „одлучују старији и паметни“. После решавања предмета за који je сазван односни збор, може доћи на дневни ред и оно што се тек на скупу предложи на решавагье. Правота гласагьа нема ве-h се скупштина одобравачьем, клицагьем придружује најутидајнијем мишљењу („за онием кои има вишега уплива а то дакако старији, умни и јачи“). Они који се противе мњењу најутицајнијега „наипослиед he умукнут те се чини као да je једногласан“ збор. У ствари једногласност je само форма. Ипак тај најутацајнији када предлаже треба да поштује форму такође, те „гледа да je то праведно шло предлаже и да je ко-рисно свима или бареж да тако изгледа“. И питање „усвојења“ братственика решава се на братственичкој скушптжаи. У сукобу два братства или два племена у суд улазе претставници обе заједнице. Главара има више врста. Најброј-нији су у племену главари појединих братстава. Они су наследии, али се у случају неспособности смењују и из исте куће, евентуално рода, долазе други, фактичким путем се наметне, али се ипак формалним путем бира и потврђује уствари факт. Код Арбанаса се теже смењује главар (дуже се трпи и неспособая) но у Црној Гори. Уз главаре долазе и њихови помоћници, , старешине нвутледнијих братстава или из братственичкот огранка (другог рода истота братства). Они су извршиоци одлука зборова, суда, а у нови je време и турских власти. Зову се и глобари, ђобари. Екар тврди да Арбанаси зову своје главаре „старци“, макар то био и дечко, у ком случају га у функцији замењује најближи рођак. Можда je то превод „старешина“ који je Екар добио (он описује и Васојевиће). Племенски главари су по важности најглавнији војвода и барјажтар. Само што војвода (под тим именем у свим племенима арбанашким познат) нема онај стари углед и' њихов број расте у