Анали Правног факултета у Београду

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

453

сваком племену (изгледа у почетку да га je добила свака „фратриja“, затем сва најугледнија братства). Барјактар je предво-дкик у рату. У почетку само један уз војводу, али нека важнија племена имају и 2 па и 4 Шрјактара, тако Труде и Хоти по два, Клементи четири. То су главки органи у братству и племену. Али постоје извесни органи племеяски и надплеменски ноје je поставила отоманска власт уз прећутну сагласност племена. У племену то je буљугбаша (по правилу муслиман из племена) и по један главни бульугбата за трупе племена, Како je до тога дошло? Већ je више пута горе истакнуто да су племена склапала савезе ради напала и одбране, каткад и одбране од насил.а санцакбегова. То разуме се не исцрпљује све хипотезе настајања племенског савеза. Има и један спољни фактор који je утицао с времена на време на стваранье таквих груписања. То je била отоманска империја. Није искључено да je нечег сличног било и пре доласка Турака. Напр. продор цара Душана на југ вршен je уз учешће (можда савезничко у ширем смислу) Арбанаса и арбанашких племена (32). ЕЬихове старешине јављају се у разним функцијама код српских владара. То je свакако требало да буде почетак једнот од бројних процеса постепеног растакаша њиховог. Али распадом царства ток догађаја утзео je други правац. Под_Турцима племенске старешине су трајно везани за племе, ко je има извесна права, и повластице. Ако под едини главар и пређе на Ислам, он не гцрекида везу са племенем. Штавихые племенска веза je била јача од верске. То потврђује не само Екар већ и Јовићевић за новије време. (Нешто слично утврдио je J. Томић за наша племена у раније доба.) Војводу и барјактара турска власт формално потврђује. Чак када отсеку главу једвом племенском тгрваку, Турци потврђују гьеговог сина или брата који на то место долази по племенском обичајиом праву, Берат се давао, јер су Турци били добри администратори, ономе који je по племенском схватан>у требало да буде или je био старешина те трупе. Није искључено да су отоманске власти каткада гледали да фаворизују другу кућу у племену. Тога je свакако бивало у нови je доба, XVIII и нарочито XIX век. Али и тада то je морала бити и угледна кућа и чувено братство, Друкчије нцје ни могло 'бите у племенском друштву. Називи, надлежност ових органа који пооредују између племена и отоманских власти претрпела je у току векова многе промене, али су најглавније дошле у XIX веку. Посредник између валије (санџака) и племена je буљугбаша. Код Малисора хотски буљугбаша (кар и барјак) имао je првенство. Међутим стварну власт у племену имају барјактар и војвода, односно у иовије време војводе, скупа са старешинама братстава. Неодређен орган, који валија поставља између угледних братственика јесу јемци (доврани) за спровођење одлука. Глобари, према Екару, играју велику лоту на скупштенама племена. Отоманска власт (ре-

(32) Упор. Јиречек: Историја Срба I (1923), 276, 279, 291, 292, 307—8.