Анали Правног факултета у Београду

довно шеф изврпше власти у Скадру валија, раније санџак) користела je обично на овај начин буљугбашу. Незадовољна. страна са одлуком племенског суда, органа усилите, обраћала се обично, преко буљугбаше валији a овај би одређивао судије из другое племена. Ови су такође примешивали тзв. Закон Леке Дукађина (Екар: op. cit., стр. 369). Затим, ако нађе да једно убиство претставља опасност за јавни мир буљугбаша, после саветоваша са пашом, шал>е ђобаре да спале кривчеву кућу. Али то средство уплиташа у племенске одноее изазивало je опште незадовољство. Због тога je дошло до реформе Мустафа-паше Скадарског 1857. Он je јануара 1857 изврпшо принудим апшти умир међуплеменеки и међубратственички. Осим тога je донео извесне одлуке од општега значаја. Разуме се, да су те мере зависиле сд аут-оритета валије, који није био исти, већ час већи час маши, а каткад ништавая. Таща све одлуке извршне власти су постаја.ле мртво слово на хартији. Из друге половине XIX века потиче и установи општих буљугбаша. Екар зна за два Хота који су били претставници двеју трупа племена. Први, Хасан Хота имао je „заступство“ Скадарске Малесије, други, брат истога Хасана, Осман Хот заступао je Пулат и Дукађин. Они су имали праве војне дружине око себе а шихови станови били су отворени сейма горштацима из шихових респективних области; ускорю се сва фактичка власт туреке администрације налазила у шиховим рукама. Кснцеятрисашем нарочито међуплеменске судске власти оба Хота су добила огроман углед и утицај на племена. Тада их je Мустафа-паша, по овлашћешу из Цариграда, упутио окупа са шиховим дружинама на Порту а на , шихово место као буљугбаше дошли су чланови породице Соколовић. Богшпићеви извештачи ггоммшу деднога шиховот потомка као серђеде у Скадру. Соколовићи су се одржали у тој функциј.и више од 35 година. Горски суд (горска комиоија) којој се организациояо на челу налази серђеде, како га описује Дегран, одговара ономе што je предлагао Екар у своме делу о Северној Арбанији (op. cit., стр, 395). Није искшучейо да je у регулисашу те у станов е било и шеговог утицаја јер он сматра да треба ограничите власт епштег буљутбаше и уз шега поставите веће ..стараца“, -племенских и кланежих главара. из свих Брда или планина. То би веће имало да суди у колегијалном саставу процесе који не би били пречишћени у племенском и међуплеменсксм суду; такође je предлагао формираше извршних органа из братственика сваког племена. Та реформа би омогућила, вели он, објективније суоеша на основу обичајнога права, искључили подмитљивост и пристрасност главара, подложних утицају јачице. Према подацима и оном што je Богишић добио о серђеду и горској комисији (суду) ове идеје су нетто касније остварене реформама турских гласти. Гор_*ко веће по турском ~џибалвеће“ -(џибал = планина, гора) je компромисса турском влашћу. То je ипак стављаше под надзор читавог међуплеменског судсваша код Малисора али под условом да пэступак пред шим отпочне. Чланови тога суда смешивали су се сваког месеца сем серћеда који je постављен као стални, дожи-

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА