Анали Правног факултета у Београду

458

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стаје прави рат између братстава и племена у коме страдају и људи и имовина, настаје за оба племена општа несигурност, сви живе на спрези, очекујући плењења, убијања, итд. То стање, као и тешка привредна штета, насгоне племена или да се мире или да бар прогласе свечаяо примирје (тзв. беса), тј. даје се реч и вера да за одређено време обе стране се уздржавају од сваког непријатељског акта. Правило je да прекид непријатељстава тражи она. страна ко ja je више глава посекла. И мир или умир међу племенима и међу братствима ррши се преко главара. Та врста умира je много једностазнија по поступку. Међутим, умир за неосвећену главу je пун нарочитих правила, дужности, чак и ритуала. Прве радгье усмерене су на ублажавагье осветника и вьегове куће. затйм имамо радње које „умирују“ душу и крв пскојника која кључа и најзад одређиваше еквивалента, „цене“, која начелно код Арбанаса има симболичан характер (осграшта ce стварно) јер ce сматра срамотом да „попије и поједе братску крв“. И то je разуме се нова претстава везана за појам части на који je утицала херајока епика, витештво, итд. Изгледа да je током времена код извеених арбанашких племена дошло до сужавања крвяе освете у оквиру самога племена. Свакакс да je то почело на тај начин да се више пута читаво племе удружило проливу свога недисциплинованога члана, племеника који je претерано жршио ред и мир у племену. Поступак који je према њему примењиван јесте личење тј. искључење из братства и племена праћено спаљивањем куће („разурити“, „обалити“) и уништењем имовине (у пракси разграбљењем, „поробом“). У Црној Гори je тога бивало нарочито за кршење гостопримства. Taj поступак лу.чења са свима последицама почела су нека племена да примешују и на свако убиство у оквиру племена. Отомакска власт je прописала, међутим, да за свако убиство убица има да буде ухваћен а ако побегне прописано je да му се разори кућа (33). Пропис je формулисан као опште правило за свако убиство. А осим тога, да би се nođеојили главари од племеника прописано je да се убици одмах заплени имовина у вредности од 3000 пијастера (300 флорина) којо међу собо.м деле барјактари, главари (старешине) и кјубари. Исти се поступак имао да примешь и према ономе који убицу скрнва. Освета после умира доводи до примене истога поступка према осветнику. Уколикс je освета извршена одмах (пре умира), обуставља се поступак противу убичине куће па и противу њега уколико je освета извршена на његовом рођаку. Службени текст предвиђао je посебну зашгиту племенских старешина у извођењу поступка противу убице (34). Прсписима §§ 7 и 8 (35) одређена je двострука глоба. И ови су прописи имали исти циљ: одвајање старешина од племеника. Примена ових прописа у пракси свела се само на убиство у властитом племену и то свакако не увек, нарочито не када je у питагьу тзв.

(33) Вид. Закон Леке Дукађина чпја je редакција извршена под утицајем отоманских власти и који je објављен у „Гласнпку Скадарског зплајета“ за год. 1892, 5 4.

(34) Ibidem.

(35) Ibidem.