Анали Правног факултета у Београду

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

459

јачица (36). Ипак службени текст не садржи само жеље турске владе. Има у гьему и правила која су из праксе, само та правила нису огшгта, тј. яе важе у свима племенима Северне Арбаније и свакако не у међуплеменокој ирвној освети. Марат Марков (Затријебач) не зяа за ову праксу ни у оквяру самога племена као што за iby не эна, двадесет година раније, Марко Мильанюв (37) или КосмаЈац (Новаковић: Законски споменици, стр, 101, чл. и 27). И друге одредбе показују тежњу турске власти да уведе ред и мир, као напр. § 12 (38) који говори о неповредивости турских службеника са којима поистовећује племенске старешине. Разуме се да je примена ових прописа зависила од свате туроке власти и племена. Има много случајева када су и овај и остали прописи службенога текста закона Леке Дукађина остали мртво слово на хартији, нарочито снда када су племена колективно наступала и сл. И текст Сокол Баца у почетку казује вам (чл. 1) службен став али то само изгледа (мени се бар тако чини) јер и по шаговом излагању то ее ипак односи на убиство у племеяу. Колико je тај „обичај“, jép je уведен службеао, несигуран видимо из чл. 3 одговора Бацовог у коме он говори усгвари о пуној крвној освети без обзира на поступая који опроводе главари. Та нова пракоа je почела оа. реформой скадарскот Мустафа-паше 1857 (39). Узајамна крвна освета једне и друге стране са својом неограниченошћу доводи до неиздржљивог стања које щжморава главаре заивтересованих братстава и племена да интервенишу. Тада наступа фаза умира. Додуше, често се чине покушаји join на почетку док није извршена прва крвна освета, да се умирю завађени. У племену су ти покушаји успешни. Али међуплеменски умир je могућ тек када у освети падне бар једна глава. То захтева част куће, братства и племена. Службени. умир који се врши периодично по налогу турске власти остављамо по страни. Прави je умир онај који се врши умољавањем увређене и опггећене стране. По церемонијама, ритусима и обичајима читав поступай око умира огромно личи на онај у Црној Гори и Брцима. Једино што je ново у одговору Сокола Баца то je цена женске главе. По њему за њу се плаћа половина цене за мушку главу. То исто каже и дон Никола Ашта (нав. дело, стр. 403). Начелно дутује се крв, али се код умира шгаћа пола цене. Откуд ова новина? Да je то нов „обичај“ знамо и по

(36) Упор. don. Nikola Aschta: Das Hewohnheitsrecht der Stämme M ; Schkodrak (Oberskutariner Stämme) in den Gebirgen nördlich von Skutari, објављену у L. Thalloczy: Illyrisch-albanische Forschungen, I, (1916), pp. 402, ssq. За дукађинска племена упор, у истој књизи Dr. Lazar Mjedia: Das Recht der Stämme von Dukadschin, pp. 390 ssq. Ова два чланка су управо они за ко je je чу о Богишић од свог колеге у Институту и то je био повод оним белешкама о којима je било речи напред. Оба су чланка објављена прво на арбанашком у арбанашком часопису „Albania“ (Брисел), књ. I, бр. 9 и 10, Kib. 11, бр. 1,2, 3,6, 7, и 10, књ. 111, бр. 4. Упор. Ипеново објашњење у нав. делу Талоција, стр. 389 —390.

(37) Богишићев архив, XVI, 19, стр. 61 —63; XVI, 32. No. 1—32. (38) „Гласник Скадареког вилајета" за 1892.

(39) Hecquard: op. cit., p. 371. Он врло лепо описује крвну освету (372 ssq.): већа je жеђ за осветом но бол за убијеним. У том друштву je л>удски живот ~бесцен“, како то кажу Богишићу сердар Јоле Пилетић и другови (Богишићев архив XVI, 32 No. 63)