Анали Правног факултета у Београду

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

томе што за њега не зна Марко Мшьанов. Он изрично каже да се за „сваху крв“ да Je шест кеса, тј. 3000 гроша. На изрично Богишићево питање „je ли исте цијене глава старца, дјетета, женсже као и за човјека најбо,љега“ Марко Миљанов понавлза горњи одтовор, тј. да je иста. Ни Марат Марков не чини ту разлику као ни Вкар,, такође ни Космајац. Морамо заюьучити да су овде продрле идеје исламскога права о „крви“ код неких племена Малисорских, јер у то време Дукађинска племена не знају за ту разлику. Да je то новина видимо и по томе што Јовићевић врло убрзо за овом анкетой не налази ту разлику у цени мушке и женске главе у Малесији. Уствари ова новина није изменила стари обичај: прво, женску главу je требало светити jep je то по схватањима Арбанаса врло тежак случај, а светило се мушком главой. И тада je код умира пребијана и даље мушка глава за женску. Друго, цена главе je зише симболична: у пракси она се никад не прима (није достојно да „изеде, попије крв свога братственика“). Није исључено да je овај пропис исламскога права о половини вредности женске главе продро лако jep je убиство жене доиста морао бита редсвно несрећан нехотичая случај, пошто се то оматра срамотним за извршиоца (мушкарац кота жена води кроз плэме ужива заштиту као гост и његову смрт свети племе те жене, женина пратгьа je равна датој изричној вери или беси!). У Црној Гори, Брдима и Северној Арбанији све су главе, начелно, једкаке по вредности и тако се поступа приликом умира. Друкчије у Херцеговини где je вероватно друштвена диференцијација нашла свој рефлекс и на цени главе која je „мање или више по околностима. Ако je јачица ђе чоек погинуо тад се плаћа више јер онај неће да се мири, ако су сирочад за убијеним и тад се плаћа више; или je тлавар погинуо. Ако je од нејачице тад се плаћа мање. Бива кадгод да траже до 600 талиера. а за неког се даје 100, 200, 300 талиера, али мање од 100 талиера не дава се ни за кога. За жену се вазда нешто мање даје али не много, за дијете се даје исто као за главу вељу, али за женско дијете опет мање. То je можебит ради тога што хотимице нити ће ко убкти жену ни дијете“ (Богишићев архив, XVI, 32, No. 85 и 84). Како су у Херцеговини наши муслимани узимали учешћа у умиру (не ретко бег би молио сел>ака, па и чивчију и кумио га да пристане на умир), не сме се искључити ни овде утица ј исламског права у погледу магье цене за женску главу уоппгге. Кривично право у оквиру братства и племена развило се постелено из крвне освете и умира. У почетку свако неправо учињено члану братства од другог братственика или племеника изазивало je самосуд и могло je довести и доводило je до крвне освете у оквиру братства и племена. Умир je био форма у којој се током времена развило суђење за мања дела у оквиру племенске заједнице. Кроз праксу умира за разна дела створена су извесна општа правила о поступку и одређивању „цене“, „глобе“ за поједине повреде эдравља и живота, имовине и части. Племенска заједница je строгим глобама за прекршаје мира и јавног реда у племену, јачала његову