Анали Правног факултета у Београду

СУД С К А ПРА К С А

РАЗВОД БРАКА ЗБОГ ДУГОТРАЈНОГ ОДВОЈЕНОГ ЖИВОТА И ПРАВО РАЗВЕДЕНОГ БРАЧНОГ ДРУГА НА ИЗДРЖАВАЊЕ

1. Према једној пресуди Брховнот суда HP Орбије брак би могао да престане сагласном вољом брачних другова која би се испољила у дуготрајном одвојеном животу. Такав престаиак брака, за разлику од онога што бива у нормалким случајевима, повлачио би и престанак права на иэдржаванье, које наш закон о браку иначе признаје у случају развода необезбеђеном брачном другу. У ком би се треяутку доводило једно и друго није јасно. Самим тим што „не испољи вољу на вршење права“ за време дуто одвојеног живота „отпада и законски основ да необезбеђени брачни друг... тражи издржавање“. То су пропозиције које се не слажу са нашим позитивгаим правом, те заслужују да буду изближе испитане. Ево целог случаја како je дат у Збирци одлука врховних судова (Белград, 1954), бр. 191, стр. 166—168. „Пресудом Г. 864/52 од 26 јуна 1952 разведен je брак странака због неслатања, a одбијен je захтев тужене да се сбавеже тужилац да јој плаћа 1500.—• дин. месечно на име из. државан>а. Суд првог стелена je утврдио да стр'аике Живе одвојено преко 20 година, jep се нису могле да се сложе о месту заједничког становања, па je нашао да je сам дугогодишњи одвојени живот разлог эа развод брака према чл. 56, ст. 1, Осяовнот закона о браку; да не постоји кривица тужиоца. метко je у међувремену эасновао ваябрачни однос са другом женом и са њом изродио децу, већ да je тај факат један од услова који утиче на ввћу поремећеност овога брака. Одбио je захтев тужене за издржавање, jep je нашао да у смислу чл. 70 Основвог закона о браку право на издржавање припада необезбеђеном брачном другу, ако он низе крив за развод брака. Како je тужена напустила тужиоца због неслагатьа, а до њега нема кривице због пореме/ћености однооа, то je одбијен захтев да се тужилац обавеже на плаћаше издржавања. „Тужена je жалбом побивала ту пресуду збот погрешне оцене доказа наводећи да je тужилац тужену наиустио и преселио се за Б.; да je тужилац крив за прекид брачне заједнище и да зато у случају развода брака као неспособна за ■привређиваше има право на издржаваше. „Врховни je суд потврдио првостепеяу пресуду из ових разлога: „Правилно je правно схватање суда првог степена да je дут одвсјени брачни живот један од узрока за развод брака, кад je он не само манифестациј a поремећаја, него je постао и узрок поремећаја. Исто тако je правилно правно схватање истог суда да у смислу чл. 70 Основног закона о браку необезбеђ-ени брачни друг, који je неспссобан за рад, a који није крив за развод брака има право Hä издржавање од разведеног брачног друга, што значи да и у случају када се брак разводи на основу чл. 56, ст. 1, Основног закона о браку услед неслатања и без кривице странака, необезбеђени брачни