Анали Правног факултета у Београду

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друг би имао право на издржавагье од разведеног брачног друга, али je погрешай правки став истог суда, да тужена не би имала право на издржавагье зато што je напустила брачну зај едницу збот неслагагьа, а на тужиоцу нема ниуколико кривице због поремећености, јер напуштагье као последица неслаган>а нарави иокључу je појам кривице. Због тога брак и није разведен кривицом било које стране па суд првог стелена ни je могао да сматра, оупротно томе схватању, да кривила постоји само каэ сметња досуђењу издржавэша. Чл. 70 Основног закона о браку има управо у виду као емепьу досуђењу издржавања ону кривицу о којој je реч у чл. 78 Основног закона о браку, дакле пресудом деклариоану кривицу за поремећај брачних односа, Због тога би тужена, с обзиром да није брак разведен њеном кривицом, као необезбеђеки брачни друг имала право на издржавање од тужиоца. Међутим, Врховни суд налаэи да сшпте правило из чл. 70 Основног закона о браку у конкретном случају не може да послужи као основ за регулисање захтева тужеяе за издржавање с обзиром на посебне околности случаја а. найме, с обзиром на чињеницу да странке живе одвојено више од 20 година. Чињеница толико дугог одвојеног живота показује, да je брак странака у својој стварној и битној моралној и материјалној Суштини, коју имају у виду и прописи чл. 1 и 5 Основног закона о браку (заједнида живота, верност, узајамно помаганье), давно престао сагласном вољом обеју странака, да je престала давно и заједнжца материјалних интереса а тим су престала и узајамна права из чл. 70 Основног закона о браку тако да се сна не могу остваривати на бази стагьа у време изрицагьа развода брака . као иначе једино релевантног у нормалним случајевима. Jsp кад одвојени живот брачних другова дуго траје и ни један брачни друг током толикот одвојеног живота не иопољи вољу на вршење права и обавеза у вези матери ja л них имовинскоправних односа, кад толико дуго трају самостална привређивања и самостална брига о животним потребама свахог брачног друга, онда отпада законска претпоставка о упућености брачних другова на узајамну потпору S тиме и законски основ да необезбеђежи брачни друг, који je неспособан за привређивање или незапослен у време изрицан>а развода брака тражи издржававье на баэи стагьа које постоји у време изрицаша развода брака, и то без обзира на то што брак није разведен шаговом кривицом и што би био и разведен кривицом другог брачног друга.“ (Пресуда Врховног суда HP Србије Гж. 6р. 775/52 од 29 децембра 1952). 2. Право на издржаванье даје основни закон о браку разведеном брачном дру:у под условима да je у време развода необезбеђен, да je неспособан за рад или да je незапослен, и да није крив за развод брака (чл. 70). Није потребно да je .дужник издржавања крив што je дошло да развода брака. Брховни суд сасвим умесно истиче да необезбеђени брачни друг има право на издржаваше и кад je брак разведен без ичије кривице. Право на издржаваше од бившег брачног друга у нашем праву извире из потреба необезбеђеног брачног друга који није крив за развод брака; оно није терет који би био наметнут другом брачном другу због тога што je шеговом кривицом дошло до развода брака. Према томе, ако необезбеђени брачни друг није крив што je дошло да развода брака, он ће