Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

492

нужно морало да дође и до неуједначености при излатању појединих питања, али дело као целина од тога ни je претрпело неку већу штету. Веома позитивну страну ове књиге претставл>а и чшьешща да je при обради појединих питања истовремено дат и преглед наше арбитражне и судоке праксе, тако да je читаоцу указано и на став наших судова, уз упућивање на публикације у којима ое те одлуке могу наћи. Даље, аутор се при изради ове книге служио познатим коментарима Општег немачког трговинског законика и старог Хрватског трговачкот закона, што je за нас од посебног грггереса. При доношењу Општих узанса за промет робом усвојена су многа решења из немачког и швајцарског облигационог права. Међутим, др. Капор увек прилази критички овим прописима и прихвата само она схватања која се по његовом мигшьегьу могу применити и у нашим данаппьим условима. Поред овога, писац се користио широко и коментарима и објашњењима датим у збиркама одлука државне арбитраже и привредних судова, пружајући на тај начин читаоцима могућност да стекну потпунију слику о појединим проблемима у нашем привредном праву. Кгьизи др. Капора би се можда могло замерили што не пружа гвише теоретских дискусија и што не користи упоредноправни метод у излаташу. Додуше и сам писац у предговору истине да му je то било немогуће, пошло би то пояекад могло да изазове и забуну У оном кругу читалаца којима je кньига првенствено намешена. Свакако да таква могућност постоји. Међутим, сигурно je да би на тај начин књига добила још већу вредност и за људе које интересу je правка теорија и упоредно право, а ни je вероватно да би се на тај начин уманила и практична вредност овог рада. Идући за својом основном идејом која се састоји у намери да се изнесе став и схватанье Општих узанса, писац je овоме прилатодко и редослед и начин излагања појединих питања. Поред претходних напомена о уговору о куповини и продаји робе и о примени Општих узанса, писац je своје излагавье поделио на три поглавл>а. У сваком поглављу др. Капор излаже поједина питана мане или више истим оним редом којим су она регулисана у Огшгпгм узансама. Он отступа од овог редоследа само у изузетним случајевима (као например код начина на који може били изражена сагласяост странака, стр. 16 — 18), и то са цшьем да избегне евентуална понављања. На тај начин су објаптгњена дата углавном истим редом којим се постављају и щюблеми, О в акав начин излатана није уобичајен у теорији, али свакако да претставља велико олакшагье за оне који желе да се у пракои корнете узансама. Писац се исто тако није држао ни уобичајенрг начина даван>а објатњена уз лоједине прописе. Он je најпре изнео своја излагања, а затим je, у додатку, дао и текст Општих ' узансб. Ипак, да би се ктьигом могло што лакше служили, поред сваког наслова и поднаслова наведени су и бројеви узанси, У првом поглављу др. Капор расправља питање закључивања уговора о куповини и продаји 'робе. Притом ое у његовом излагању најпре говори о закључивану овог уговора уопште, а затим се излажу поједини начини закључивања уговора (између отсутних и присущих странака, путем сред става везе, по приступану и преко пуномоћника). Даље негово излатане посвећено je средствима эа обезбеђење уговора (капаlри и одустаници), променама у уговору и одустанку од уговора по спюразуму странака, као и изменама и Iраскиду уговора услед промењених околности. У другом поглављу расправља се о испуњењу уговора о куповини и продаји робе, а посебно о испоруци робе, питаньу преласка ризика са продавца на купца и утврђивању количине и квалитета